1
00:00:00,000 --> 00:00:05,330

2
00:00:05,330 --> 00:00:07,870
>> ГОВОРИ: До сада, вероватно
да је већина ваших програма

3
00:00:07,870 --> 00:00:10,170
су мало пролазна.

4
00:00:10,170 --> 00:00:13,310
Ви покренете програм као Марио или похлепан.

5
00:00:13,310 --> 00:00:17,350
То чини нешто, можда затражити да
корисник неке информације,

6
00:00:17,350 --> 00:00:20,400
принт неки излаз на екран,
али када је ваш програм је завршен,

7
00:00:20,400 --> 00:00:23,252
Заиста нема доказа нема
је икада покренути на првом месту.

8
00:00:23,252 --> 00:00:25,960
Мислим, наравно, можда је остало
отворити у прозору терминала,

9
00:00:25,960 --> 00:00:29,770
али ако избришете екран, ту је
Заиста нема доказа да је постојао.

10
00:00:29,770 --> 00:00:33,720
Ми немамо средства за складиштење
упорна информације, информације

11
00:00:33,720 --> 00:00:36,890
да постоји после нашег
Програм је престао ради,

12
00:00:36,890 --> 00:00:39,241
или нисмо до овог тренутка.

13
00:00:39,241 --> 00:00:41,490
Срећом ипак, Ц нема
дају нам могућност

14
00:00:41,490 --> 00:00:44,220
за то применом
нешто што се зове

15
00:00:44,220 --> 00:00:48,330
фајл, структура која у основи
представља слику да би удвостручити

16
00:00:48,330 --> 00:00:53,826
кликните на рачунару, ако сте
користи у графичком корисничком окружењу.

17
00:00:53,826 --> 00:00:55,700
Генерално када се ради
са ц, ми уствари

18
00:00:55,700 --> 00:00:59,965
ће радити са
показивачи да филес-- фајл старс--

19
00:00:59,965 --> 00:01:02,090
осим мало
када говоримо о пар

20
00:01:02,090 --> 00:01:04,560
функција које
рад са датотекама показивачима.

21
00:01:04,560 --> 00:01:08,990
Не морате да стварно ископали
предубоко у разумијевање тројкама

22
00:01:08,990 --> 00:01:09,730
сами.

23
00:01:09,730 --> 00:01:12,870
Ту је мало Теени мало
где ћемо разговарати о њима,

24
00:01:12,870 --> 00:01:18,090
али генерално филе савете и
показивачи, док је повезана,

25
00:01:18,090 --> 00:01:20,290
нису баш иста ствар.

26
00:01:20,290 --> 00:01:22,440
>> Сада шта мислим кад
Кажем сталне податке?

27
00:01:22,440 --> 00:01:23,650
Шта је упорне података?

28
00:01:23,650 --> 00:01:25,232
Зашто ми бринемо о томе?

29
00:01:25,232 --> 00:01:27,190
Рецимо, на пример, да
да сте покренули програм

30
00:01:27,190 --> 00:01:29,850
или сте преснимити
програм који је игра,

31
00:01:29,850 --> 00:01:32,960
и желите да пратите
од свих потеза корисничким

32
00:01:32,960 --> 00:01:36,620
тако да мозда ако нешто крене наопако,
можете да прегледате фајл после утакмице.

33
00:01:36,620 --> 00:01:39,970
То је оно што смо мислили када смо
говоримо о упорних података.

34
00:01:39,970 --> 00:01:43,930
>> У току вођења ваше
Програм, датотека се креира.

35
00:01:43,930 --> 00:01:45,680
А када ваш програм
је престао ради,

36
00:01:45,680 --> 00:01:48,689
тај документ још увек постоји на вашем систему.

37
00:01:48,689 --> 00:01:50,230
И можемо гледати и испитати га.

38
00:01:50,230 --> 00:01:53,670
И тако тај програм ће бити постављен на
су створили неке сталне податке,

39
00:01:53,670 --> 00:01:57,390
подаци постоје након програма
је завршио ради.

40
00:01:57,390 --> 00:02:02,320
>> Сада све ове функције које раде
са стварањем датотеке и манипулисање

41
00:02:02,320 --> 00:02:04,940
их на разне начине
живе у стандардном ио.х,

42
00:02:04,940 --> 00:02:08,210
што је заглавље датотеке које
ти си вероватно био фунта

43
00:02:08,210 --> 00:02:10,910
укључујући и оне на врху прилично
много све своје програме

44
00:02:10,910 --> 00:02:14,130
јер садржи једну од
већина корисних функција за нас,

45
00:02:14,130 --> 00:02:16,130
иф, који такође омогућава
живи у стандардном ио.х.

46
00:02:16,130 --> 00:02:20,400
Дакле, не морате да фунта укључује
било који додатни фајлови вероватно

47
00:02:20,400 --> 00:02:23,540
како би се рад са датотекама показивачима.

48
00:02:23,540 --> 00:02:29,980
>> Сада сваки функција фајл показивач,
или сваки фајл И / О Инпут Оутпут

49
00:02:29,980 --> 00:02:33,310
функција, прихвата као један
од његових параметара или улаза

50
00:02:33,310 --> 00:02:35,822
поинтер-- фајл осим
за једну, фопен, која

51
00:02:35,822 --> 00:02:38,280
је оно што користите да бисте добили фајл
показивач на првом месту.

52
00:02:38,280 --> 00:02:41,010
Али након што сте отворили
филе и добићете датотека путоказе,

53
00:02:41,010 --> 00:02:43,510
тада можете их проћи као
аргументе различитих функција

54
00:02:43,510 --> 00:02:46,720
ћемо причати о
Данас, као и многи други

55
00:02:46,720 --> 00:02:48,520
тако да можете да радите са датотекама.

56
00:02:48,520 --> 00:02:50,980
>> Дакле, постоје шест прилично
заједнички основни оне

57
00:02:50,980 --> 00:02:52,870
да ћемо данас говорити.

58
00:02:52,870 --> 00:02:57,160
фопен његов пратилац и
Функција фцлосе, фгетц

59
00:02:57,160 --> 00:03:02,670
и његова пратилац функција фпутц,
и фреад и његов пратилац функција,

60
00:03:02,670 --> 00:03:03,820
фврите.

61
00:03:03,820 --> 00:03:05,180
Дакле, хајде да се право у њега.

62
00:03:05,180 --> 00:03:07,050
>> фопен-- шта он ради?

63
00:03:07,050 --> 00:03:10,050
Па, то отвара фајл и
даје вам фајл показивач на њу,

64
00:03:10,050 --> 00:03:14,000
тако да онда можете користити да
филе показивач као аргумент

65
00:03:14,000 --> 00:03:16,730
на било који од другу Филе И / О функције.

66
00:03:16,730 --> 00:03:19,100
Najvažnija stvar
да се сетим са фопен

67
00:03:19,100 --> 00:03:24,222
је да након што сте отворили
филе или је позив попут оног овде,

68
00:03:24,222 --> 00:03:26,930
морате да проверите да ли
да показивач да си се вратио

69
00:03:26,930 --> 00:03:28,320
није једнак нулл.

70
00:03:28,320 --> 00:03:31,320
Ако нисте гледали видео на
показивачи, ово не би имало смисла.

71
00:03:31,320 --> 00:03:35,639
Али ако покушаш и дереференце
нула показивач опозив,

72
00:03:35,639 --> 00:03:38,180
ваш програм ће вероватно трпети
сегментације [неразумљиво].

73
00:03:38,180 --> 00:03:40,540
Желимо да се уверим да
Има легитимно показивача леђа.

74
00:03:40,540 --> 00:03:43,665
Огромна већина времена ћемо
су добили легитимни показивач назад

75
00:03:43,665 --> 00:03:45,280
и то неће бити проблем.

76
00:03:45,280 --> 00:03:46,760
>> Па како да се позив на фопен?

77
00:03:46,760 --> 00:03:48,051
Изгледа прилично овако.

78
00:03:48,051 --> 00:03:52,690
Величина звездице птр-- ПТР као генерички
наме фор филе поинтер-- фопен

79
00:03:52,690 --> 00:03:57,300
и пролазимо у две ствари, име датотеке
и операција желимо да предузме.

80
00:03:57,300 --> 00:04:01,690
Тако да можда има позив да личи
ово-- фајл са ПТР 1 износи фопен

81
00:04:01,690 --> 00:04:04,040
пример1.ткт.

82
00:04:04,040 --> 00:04:07,020
И операција сам изабрао је Р.

83
00:04:07,020 --> 00:04:08,639
>> Дакле, шта мислите р је овде?

84
00:04:08,639 --> 00:04:11,180
Које су врсте ствари које
би могао да уради да би фајлова?

85
00:04:11,180 --> 00:04:13,760

86
00:04:13,760 --> 00:04:17,500
Дакле, р је операција коју смо
изабрати када желимо да прочита датотеку.

87
00:04:17,500 --> 00:04:20,260
Тако бисмо у основи када
правимо позив овако

88
00:04:20,260 --> 00:04:25,440
да себи добијање фајл показивач
тако да бисмо онда могли прочитати информације

89
00:04:25,440 --> 00:04:27,770
од пример1.ткт.

90
00:04:27,770 --> 00:04:34,190
>> Слично томе, можемо отворити датотеке 2.ткт
за писање и тако да може да прође птр2,

91
00:04:34,190 --> 00:04:38,210
фајл показивач сам овде направили,
као аргумент за било коју функцију која

92
00:04:38,210 --> 00:04:40,080
пише информације у датотеку.

93
00:04:40,080 --> 00:04:43,767
И слично писању, ту је
такође опција за додати: а.

94
00:04:43,767 --> 00:04:45,600
Разлика између
писање и додавање

95
00:04:45,600 --> 00:04:50,920
будући да када пишете у фајл,
ако направите позив да фопен за писање

96
00:04:50,920 --> 00:04:54,761
и да датотека већ постоји, то је
ће да замени цео фајл.

97
00:04:54,761 --> 00:04:56,510
То ће почети
на самом почетку,

98
00:04:56,510 --> 00:04:58,820
брисање све информације
То је већ тамо.

99
00:04:58,820 --> 00:05:02,210
>> Док ако га отворити за додавање,
то ће ићи до краја датотеке

100
00:05:02,210 --> 00:05:04,340
ако већ постоји текст у
да или информације у њој,

101
00:05:04,340 --> 00:05:06,040
и она ће затим почети
писање одатле.

102
00:05:06,040 --> 00:05:08,570
Тако нећете изгубити било који од
информације које сте раније.

103
00:05:08,570 --> 00:05:12,110
Било да желите да пишете или додати
некако зависи од ситуације.

104
00:05:12,110 --> 00:05:16,840
Али вероватно ћете знати шта је
Право операција је када за то дође време.

105
00:05:16,840 --> 00:05:18,020
Дакле, то је фопен.

106
00:05:18,020 --> 00:05:18,930
>> Шта фцлосе?

107
00:05:18,930 --> 00:05:21,600
Па, прилично једноставно, фцлосе
само прихвата фајл показивач.

108
00:05:21,600 --> 00:05:24,000
И као што би се могло очекивати,
она затвара тај фајл.

109
00:05:24,000 --> 00:05:29,270
И кад смо затворени датотеку, не можемо
обављати више Филе И / О функције,

110
00:05:29,270 --> 00:05:31,420
читања или писања, на тај фајл.

111
00:05:31,420 --> 00:05:36,444
Морамо да поново отвори
филе други пут како

112
00:05:36,444 --> 00:05:38,610
да настави рад са
користећи И / О функције.

113
00:05:38,610 --> 00:05:41,520
Тако фцлосе значи да смо урадили
рад са овом фајлу.

114
00:05:41,520 --> 00:05:44,690
И све што је потребно да прође у је
име датотеке показивачем.

115
00:05:44,690 --> 00:05:50,010
Дакле, на пар склизне назад, ми
фопенед фајл 1 тачка текст за читање

116
00:05:50,010 --> 00:05:52,854
и ми додељен да
филе показивач на птр1.

117
00:05:52,854 --> 00:05:55,020
Сада смо одлучили смо
врши читање из тог фајла.

118
00:05:55,020 --> 00:05:56,561
Ми не треба да урадите више са њим.

119
00:05:56,561 --> 00:05:58,890
Можемо само мктиме птр1.

120
00:05:58,890 --> 00:06:01,950
Слично томе, могли смо
фцлосе остале.

121
00:06:01,950 --> 00:06:02,450
У реду.

122
00:06:02,450 --> 00:06:03,700
Тако да је отварала и затварала.

123
00:06:03,700 --> 00:06:05,780
То су два основна
почевши операције.

124
00:06:05,780 --> 00:06:08,050
>> Сада желимо да заиста
учинити неке занимљиве ствари,

125
00:06:08,050 --> 00:06:11,940
и прва функција да ћемо
видим да ће се то уради је фгетц--

126
00:06:11,940 --> 00:06:14,110
филе добили карактер.

127
00:06:14,110 --> 00:06:17,350
То је оно што фгетц генерално
би превести.

128
00:06:17,350 --> 00:06:20,190
Њен циљ у животу је да
прочитајте следећи карактер,

129
00:06:20,190 --> 00:06:22,079
или ако је то ваш врло
Први позив фгетц

130
00:06:22,079 --> 00:06:23,870
за одређену датотеку,
је први карактер.

131
00:06:23,870 --> 00:06:26,210
Али након тога,
добијате следећи,

132
00:06:26,210 --> 00:06:31,500
већ следећег карактер тог фајла,
и складишти је у променљивој карактер.

133
00:06:31,500 --> 00:06:34,490
Као што смо урадили овде,
Чар ЦХ једнако фгетц,

134
00:06:34,490 --> 00:06:36,389
пролазе у име датотеке показивача.

135
00:06:36,389 --> 00:06:38,180
Опет, врло је
важно да се присетимо

136
00:06:38,180 --> 00:06:41,430
која да би имали
ова операција успе,

137
00:06:41,430 --> 00:06:45,690
сама показивач фајл Мора
отворен је за читање.

138
00:06:45,690 --> 00:06:50,589
Ми не може да прочита лик из датотеке
показивач који смо отворили за писање.

139
00:06:50,589 --> 00:06:52,630
Дакле, то је један од
ограничења фопен, зар не?

140
00:06:52,630 --> 00:06:55,470
Морамо да ограничи
сами само на вршење

141
00:06:55,470 --> 00:06:57,710
једна операција са једним датотеке показивачем.

142
00:06:57,710 --> 00:07:00,220
Ако бисмо хтели да читају и
пишу из истог фајла,

143
00:07:00,220 --> 00:07:03,840
бисмо имали отворена два одвојена
филе показивачи на исти филе--

144
00:07:03,840 --> 00:07:05,670
једна за читање, један за писање.

145
00:07:05,670 --> 00:07:08,400
>> Дакле, поново, једини разлог
Ја доносим да до сада

146
00:07:08,400 --> 00:07:11,920
јер ако ћемо да направимо позив
да фгетц, тај фајл показивач мора да

147
00:07:11,920 --> 00:07:14,172
отворен је за читање.

148
00:07:14,172 --> 00:07:15,880
А онда прилично једноставно,
све што треба да урадите

149
00:07:15,880 --> 00:07:17,546
је прошао у име датотеке показивача.

150
00:07:17,546 --> 00:07:21,060
Дакле, Чар ЦХ једнака фгетц птр1.

151
00:07:21,060 --> 00:07:23,200
>> То ће нас одвести
следећи цхарацтер--

152
00:07:23,200 --> 00:07:25,575
или, ако је ово опет прва
време направили смо овај позив,

153
00:07:25,575 --> 00:07:29,750
први цхарацтер-- од свега
Филе је истакао да од птр1.

154
00:07:29,750 --> 00:07:32,210
Подсетимо се да је то био датотека 1 тачка текста.

155
00:07:32,210 --> 00:07:36,490
То ће добити први карактер који
и ми ћемо га сачувати у променљивој цх.

156
00:07:36,490 --> 00:07:37,941
Прилично једноставно.

157
00:07:37,941 --> 00:07:40,190
Тако да смо гледали само на три
функције и већ смо

158
00:07:40,190 --> 00:07:43,070
може да уради нешто веома уредан.

159
00:07:43,070 --> 00:07:46,320
>> Дакле, ако узмемо ту способност
добијања карактер

160
00:07:46,320 --> 00:07:48,943
а ми петља То-- па смо
наставити да се карактере

161
00:07:48,943 --> 00:07:51,390
из датотеке изнова и
изнова и овер-- сада

162
00:07:51,390 --> 00:07:54,500
може прочитати сваки
карактер датотеке.

163
00:07:54,500 --> 00:07:58,670
И ако ми штампа сваки лик
одмах након што смо прочитали,

164
00:07:58,670 --> 00:08:01,960
сада смо прочитали из фајла и
штампан њен садржај на екрану.

165
00:08:01,960 --> 00:08:05,610
Ефикасно смо спојени
тај документ на екрану.

166
00:08:05,610 --> 00:08:09,670
И то је оно што
Линук Цомманд мачка ради.

167
00:08:09,670 --> 00:08:13,250
>> Ако унесете мачку у име датотеке је,
ће одштампати цео садржај

168
00:08:13,250 --> 00:08:15,160
датотеке у прозору терминала.

169
00:08:15,160 --> 00:08:19,010
И тако ова мала петља овде,
само три линије кода,

170
00:08:19,010 --> 00:08:23,270
али ефективно дуплира
Линук команде мачка.

171
00:08:23,270 --> 00:08:25,210
Дакле, ово би могло синтакса
изгледају мало чудно,

172
00:08:25,210 --> 00:08:26,670
али ево шта се овде дешава.

173
00:08:26,670 --> 00:08:31,460
Док ЦХ једнако фгетц, ПТР није
једнак ЕОФ-- то је цела залогај,

174
00:08:31,460 --> 00:08:34,669
али хајде да их разбијем само
тако да је јасно на синтакси.

175
00:08:34,669 --> 00:08:37,169
Ја сам га консолидовани
због простора,

176
00:08:37,169 --> 00:08:39,049
иако је мало
синтаксически лукав.

177
00:08:39,049 --> 00:08:41,194
>> Дакле, овај део у зеленом права
Сада, шта то ради?

178
00:08:41,194 --> 00:08:42,860
Па, то је само наша фгетц позив, зар не?

179
00:08:42,860 --> 00:08:44,530
Видели смо то раније.

180
00:08:44,530 --> 00:08:49,500
То је добијање један
лик из датотеке.

181
00:08:49,500 --> 00:08:53,220
Онда смо упореди
Карактером против ЕОФ.

182
00:08:53,220 --> 00:08:57,470
ЕОФ је посебна вредност која је
дефинисана у стандардном ио.х, који

183
00:08:57,470 --> 00:08:59,390
је крај датотеке карактер.

184
00:08:59,390 --> 00:09:03,450
Дакле, у основи оно што ће се догодити
је ова петља ће прочитати карактер,

185
00:09:03,450 --> 00:09:07,445
упоредите га са ЕОФ је
крај датотеке карактер.

186
00:09:07,445 --> 00:09:10,070
Ако се не подударају, тако да немамо
стигли до краја датотеке,

187
00:09:10,070 --> 00:09:11,490
ми ћемо тај карактер одштампате.

188
00:09:11,490 --> 00:09:13,740
Онда ћемо се вратити до
почетак петље поново.

189
00:09:13,740 --> 00:09:18,310
Добићемо карактер, проверите
против ЕОФ, одштампајте га, и тако даље

190
00:09:18,310 --> 00:09:21,094
и тако даље и тако даље,
петље кроз тај начин

191
00:09:21,094 --> 00:09:22,760
док смо стигли до краја датотеке.

192
00:09:22,760 --> 00:09:24,593
А онда до те тачке,
ми ћемо се штампају

193
00:09:24,593 --> 00:09:26,210
од целокупног садржаја списа.

194
00:09:26,210 --> 00:09:29,450
Дакле, опет смо само видели
фопен, фцлосе и фгетц

195
00:09:29,450 --> 00:09:34,950
а већ можемо дуплирати
Линук терминала команду.

196
00:09:34,950 --> 00:09:38,850
>> Као што сам рекао на почетку,
имали смо фгетц и фпутц,

197
00:09:38,850 --> 00:09:41,860
и фпутц је био пратилац
функција фгетц.

198
00:09:41,860 --> 00:09:44,880
И тако, као што можете да замислите,
то је еквивалент за писање.

199
00:09:44,880 --> 00:09:49,440
То нам омогућава да написати
Један знак у датотеку.

200
00:09:49,440 --> 00:09:53,290
>> Опет, упозорење буде, само
као што је било са фгетц, датотека

201
00:09:53,290 --> 00:09:56,660
да пишемо да мора да је био
отворен за писање или за додавање.

202
00:09:56,660 --> 00:10:00,820
Ако покушамо и користити фпутц на фајлу
да смо отворили за читање,

203
00:10:00,820 --> 00:10:02,760
ћемо патити
мало грешка.

204
00:10:02,760 --> 00:10:04,440
Али, позив је прилично једноставна.

205
00:10:04,440 --> 00:10:08,000
фпутц капитал птр2, све
то ће да уради је да је

206
00:10:08,000 --> 00:10:12,040
ће написати писмо
у А у фајлу 2 дот

207
00:10:12,040 --> 00:10:14,760
Текст, који је био назив од
филе да смо отворили и добио

208
00:10:14,760 --> 00:10:17,280
се показивач птр2.

209
00:10:17,280 --> 00:10:20,430
Тако ћемо написати
капитал А до Филе 2 дот текста.

210
00:10:20,430 --> 00:10:24,592
И ми ћемо писати узвик
указују да поднесе 3 дот

211
00:10:24,592 --> 00:10:27,330
Текст, који је истакао да од птр3.

212
00:10:27,330 --> 00:10:29,730
Дакле, опет, веома једноставно овде.

213
00:10:29,730 --> 00:10:32,727
>> Али сада можемо да урадимо још једну ствар.

214
00:10:32,727 --> 00:10:34,560
Ми имамо овај пример
ми смо само иде преко

215
00:10:34,560 --> 00:10:38,950
о могућности да понове мачку
Линук Цомманд, онај који исписује

216
00:10:38,950 --> 00:10:40,500
на екран.

217
00:10:40,500 --> 00:10:43,510
Па, сад кад имамо могућност
да чита ликове из досијеа

218
00:10:43,510 --> 00:10:46,590
и писати знакове фајлове,
зашто не бисмо заменити да

219
00:10:46,590 --> 00:10:50,720
звати принтф са позивом да фпутц.

220
00:10:50,720 --> 00:10:54,090
>> И сада смо дуплирати ЦП,
једна основна команда за Линук

221
00:10:54,090 --> 00:10:59,100
да смо разговарали о тако дуго
Пре у Линук команде видео.

222
00:10:59,100 --> 00:11:01,070
Ми ефективно сам
дуплирани да овдје.

223
00:11:01,070 --> 00:11:04,790
Ми читање карактер и онда смо
писања тај лик другом фајлу.

224
00:11:04,790 --> 00:11:07,660
Читање из једне датотеке, писање
на други, изнова и изнова

225
00:11:07,660 --> 00:11:11,350
и изнова док не ЕОФ хит.

226
00:11:11,350 --> 00:11:14,250
Морамо до краја на
филе покушавамо да копирате из.

227
00:11:14,250 --> 00:11:18,500
И по томе ћемо да напише све
од ликова треба да датотеку

228
00:11:18,500 --> 00:11:19,500
да пишемо у.

229
00:11:19,500 --> 00:11:24,270
Дакле, ово је ЦП, Линук копија команду.

230
00:11:24,270 --> 00:11:26,550
>> На самом почетку
овај видео сам имао примедби

231
00:11:26,550 --> 00:11:29,840
да ћемо причати
мало о тројкама.

232
00:11:29,840 --> 00:11:32,480
Ево конкретно где смо
ће говорити о тројкама

233
00:11:32,480 --> 00:11:34,800
Поред поднесе савете.

234
00:11:34,800 --> 00:11:37,870
Дакле, ова функција изгледа некако страшно.

235
00:11:37,870 --> 00:11:39,120
Има неколико параметара.

236
00:11:39,120 --> 00:11:40,430
Много се овде дешава.

237
00:11:40,430 --> 00:11:42,760
Има доста другачији
боје и текстови.

238
00:11:42,760 --> 00:11:47,100
Али стварно, то је само
генерички верзија фгетц

239
00:11:47,100 --> 00:11:50,110
који нам омогућава да се било
количина информација.

240
00:11:50,110 --> 00:11:53,560
То може бити мало неефикасан ако смо
узимајући карактере један по један,

241
00:11:53,560 --> 00:11:55,770
итератинг кроз фајл
један лик у једном тренутку.

242
00:11:55,770 --> 00:12:00,230
Зар не би било лепше да се
100 у једном тренутку, или 500 у исто време?

243
00:12:00,230 --> 00:12:03,250
>> Па, фреад и њен пратилац функција
фврите, што ћемо разговарати о

244
00:12:03,250 --> 00:12:05,490
у секунди, омогућавају нам да управо то.

245
00:12:05,490 --> 00:12:08,480
Можемо прочитати произвољну количину
информација из датотеке

246
00:12:08,480 --> 00:12:10,290
а ми га чувате негде привремено.

247
00:12:10,290 --> 00:12:12,980
Уместо да буде у стању да само
стане га у једном променљивој,

248
00:12:12,980 --> 00:12:15,790
смо можда ћете морати да га чувате у низу.

249
00:12:15,790 --> 00:12:19,980
И тако, пролазимо у четири
аргументи да фреад-- показивач

250
00:12:19,980 --> 00:12:23,940
на локацији где ми
да складишти информације,

251
00:12:23,940 --> 00:12:29,180
колики свака јединица информације
ће бити, колико јединица информација

252
00:12:29,180 --> 00:12:35,192
желимо да стекну, и од
који фајл желимо да их добити.

253
00:12:35,192 --> 00:12:37,150
Вероватно најбоље илуструје
са пример.

254
00:12:37,150 --> 00:12:41,640
Рецимо да смо изјављујемо
низ од 10 целих бројева.

255
00:12:41,640 --> 00:12:45,080
Управо смо прогласили на
стацк произвољно инт арр 10.

256
00:12:45,080 --> 00:12:46,970
Дакле, то је прилично једноставан.

257
00:12:46,970 --> 00:12:51,970
Оно што радимо, иако Сада је
фрецалл је да читаш величину инт

258
00:12:51,970 --> 00:12:54,180
10 пута бајтова информација.

259
00:12:54,180 --> 00:12:59,040
Величина инт бића фоур-- то
величина цео број у ц.

260
00:12:59,040 --> 00:13:02,790
>> Дакле, оно што ми радимо је да читаш
40 бајта вредне информације

261
00:13:02,790 --> 00:13:05,850
из списа који указује ПТР.

262
00:13:05,850 --> 00:13:08,600
И ми смо чување оне
40 бајта негде

263
00:13:08,600 --> 00:13:12,080
где смо издвојили
40 бајта у вредности меморије.

264
00:13:12,080 --> 00:13:15,970
Срећом, ми смо већ урадили од
изјављујући обр, да низ тамо.

265
00:13:15,970 --> 00:13:19,770
Који је способан да холдинга
10-бите четири јединице.

266
00:13:19,770 --> 00:13:22,860
Дакле, укупно, она може држати 40
бајтова вредна информација.

267
00:13:22,860 --> 00:13:26,540
И сада читате 40 бајтова
информација из списа,

268
00:13:26,540 --> 00:13:30,330
а ми смо га одложио у Арр.

269
00:13:30,330 --> 00:13:35,470
>> Подсетимо од видео на тројкама да
име низа, као што Арр,

270
00:13:35,470 --> 00:13:38,370
је заиста само показивач
на свом првом елементу.

271
00:13:38,370 --> 00:13:43,680
Дакле, кад прођемо у Арр тамо,
су, у ствари, пролази показивачем.

272
00:13:43,680 --> 00:13:46,120
>> Слично можемо да урадимо ово--
ми не нужно

273
00:13:46,120 --> 00:13:51,200
треба да нам спаси бафер на стек.

274
00:13:51,200 --> 00:13:54,990
Ми такође може динамички додели
тампон овако, користећи маллоц.

275
00:13:54,990 --> 00:13:57,340
Запамтите, када смо
динамички додели меморију,

276
00:13:57,340 --> 00:14:00,550
ми то штеди на
гомила, а не стек.

277
00:14:00,550 --> 00:14:02,110
Али то је и даље тампон.

278
00:14:02,110 --> 00:14:06,810
>> То је још увек, у овом случају, је
холдинг 640 бајтова података

279
00:14:06,810 --> 00:14:09,230
јер дупло узима осам бајтова.

280
00:14:09,230 --> 00:14:11,570
А ми тражимо за 80 њих.

281
00:14:11,570 --> 00:14:13,770
Желимо да имамо простора
држати 80 у дублу.

282
00:14:13,770 --> 00:14:17,210
Дакле, 80 пута 8 је 640 бајтова информација.

283
00:14:17,210 --> 00:14:21,880
И то је позив на фреад
прикупљање 640 бајтова података

284
00:14:21,880 --> 00:14:27,770
из списа који указује
ПТР и складиштења сада у арр2.

285
00:14:27,770 --> 00:14:32,770
>> Сада можемо третирати фреад
баш као позив на фгетц.

286
00:14:32,770 --> 00:14:37,140
У овом случају, ми само покушавамо да
добити један знак из датотеке.

287
00:14:37,140 --> 00:14:40,070
И ми не треба
Низ да одржи карактер.

288
00:14:40,070 --> 00:14:43,170
Можемо само да га чувате у
карактер променљива.

289
00:14:43,170 --> 00:14:46,390
>> Улов је, међутим, да
када имамо само променљиву,

290
00:14:46,390 --> 00:14:50,290
треба да прође у
адреса променљиве

291
00:14:50,290 --> 00:14:52,550
јер подсјећају да је
Први аргумент да фреад

292
00:14:52,550 --> 00:14:59,210
је показивач на локацији и меморије
где желимо да сачувате податке.

293
00:14:59,210 --> 00:15:01,550
Опет, име и презиме
низ је показивач.

294
00:15:01,550 --> 00:15:04,200
Дакле, не морамо да радимо амперсанд низ.

295
00:15:04,200 --> 00:15:07,270
Али Ц, карактер Ц
овде није низ.

296
00:15:07,270 --> 00:15:08,390
То је само променљива.

297
00:15:08,390 --> 00:15:11,840
И тако треба да донесе
Амперсанд ц да укаже

298
00:15:11,840 --> 00:15:15,350
да је то адреса где желимо
да сачувате ову једну бајт информација,

299
00:15:15,350 --> 00:15:20,479
овај лик који
смо прикупљање од ПТР.

300
00:15:20,479 --> 00:15:22,270
Фврите-- ћу проћи кроз
ово мало више

301
00:15:22,270 --> 00:15:25,440
куицкли-- је прилично
Тачан еквивалент фреад

302
00:15:25,440 --> 00:15:27,720
осим да је за писање
уместо читања, само

303
00:15:27,720 --> 00:15:31,610
као да је отхер-- смо имали отворен
и близу, добили карактер,

304
00:15:31,610 --> 00:15:32,530
написати карактер.

305
00:15:32,530 --> 00:15:35,040
Сада је добити произвољно
количина информација,

306
00:15:35,040 --> 00:15:37,170
Право произвољна количина информација.

307
00:15:37,170 --> 00:15:39,790
Дакле, као и прије, можемо
има низ од 10 целих бројева

308
00:15:39,790 --> 00:15:43,210
где већ имамо
подаци који се налазе, можда.

309
00:15:43,210 --> 00:15:46,580
>> Вероватно је неки линија кода
да иду између ова два

310
00:15:46,580 --> 00:15:49,990
где сам попунити арр са
нешто смислено.

311
00:15:49,990 --> 00:15:51,880
Ја га напунити са 10 различитих целих бројева.

312
00:15:51,880 --> 00:15:54,920
А уместо тога, шта ћу
ради се писање од Арр

313
00:15:54,920 --> 00:15:58,600
и прикупљању информација из Арр.

314
00:15:58,600 --> 00:16:02,390
И ја узимам ту информацију
и ставио га у датотеку.

315
00:16:02,390 --> 00:16:05,410
>> Дакле, уместо да буде од
фајл у бафер,

316
00:16:05,410 --> 00:16:08,790
Сада ћемо од
тампон до датотеке.

317
00:16:08,790 --> 00:16:10,580
Дакле, то је само обрнуто.

318
00:16:10,580 --> 00:16:16,680
Дакле, опет, као и раније, можемо
такође имају хеап комад меморије

319
00:16:16,680 --> 00:16:19,600
да динамички сам
издвојила и прочитао од тога

320
00:16:19,600 --> 00:16:21,570
и пишу да у фајлу.

321
00:16:21,570 --> 00:16:24,900
>> А имамо и једну променљиву
способан да држи један бајт

322
00:16:24,900 --> 00:16:27,200
информација, као што је карактер.

323
00:16:27,200 --> 00:16:29,830
Али опет, морамо проћи у
адреса променљиве

324
00:16:29,830 --> 00:16:31,840
када ми желимо да читамо из њега.

325
00:16:31,840 --> 00:16:35,280
Тако можемо написати информације
наилазимо на тој адреси

326
00:16:35,280 --> 00:16:39,050
у фајл показивач, птр.

327
00:16:39,050 --> 00:16:41,630
>> Постоји много других
слици И / О функције

328
00:16:41,630 --> 00:16:44,650
да раде разне ствари осим
оне које смо данас говорили.

329
00:16:44,650 --> 00:16:46,450
Неколико оних
вам може користити

330
00:16:46,450 --> 00:16:50,840
су фгетс и фпутс,
који су еквивалентни

331
00:16:50,840 --> 00:16:56,190
од фгетц и фпутц, али за читање
један низ из датотеке.

332
00:16:56,190 --> 00:16:59,020
Уместо једног карактера,
она ће прочитати целу стринг.

333
00:16:59,020 --> 00:17:02,940
фпринтф, који у основи омогућава
да користите принтф да пишем у датотеку.

334
00:17:02,940 --> 00:17:05,619
Дакле, као што можете да урадите
променљива замена користећи

335
00:17:05,619 --> 00:17:09,900
плејсхолдере одсто и и
посто д, и тако даље, витх принтф

336
00:17:09,900 --> 00:17:14,690
сте на сличан начин може узмите
иф стринг и штампање несто

337
00:17:14,690 --> 00:17:16,800
тако да датотеку.

338
00:17:16,800 --> 00:17:20,720
>> фсеек-- ако имате ДВД плејер
је аналогија ја обично користе овде--

339
00:17:20,720 --> 00:17:23,109
нешто као користећи своје
уназад и брзо напред

340
00:17:23,109 --> 00:17:25,819
тастери за кретање по филм.

341
00:17:25,819 --> 00:17:28,369
Слично томе, можете да се крећете датотеке.

342
00:17:28,369 --> 00:17:30,250
Једна од ствари унутар
Структура фајлова који

343
00:17:30,250 --> 00:17:34,270
да Ц креира за вас је показатељ
где сте у датотеци.

344
00:17:34,270 --> 00:17:36,420
Да ли сте у самом
почетком, на бајт нула?

345
00:17:36,420 --> 00:17:39,290
Да ли сте у бајт 100,
бите 1,000, и тако даље?

346
00:17:39,290 --> 00:17:44,340
Можете користити фсеек да произвољно кретање
да индикатор напред или назад.

347
00:17:44,340 --> 00:17:46,744
>> И фтелл, опет
сличан ДВД плејер,

348
00:17:46,744 --> 00:17:49,660
је као мали сат који говори
ви колико минута и секунди Иоу

349
00:17:49,660 --> 00:17:52,480
су у одређеном филм.

350
00:17:52,480 --> 00:17:56,990
Слично томе, фтелл ти како каже
многи бајтова сте у датотеку.

351
00:17:56,990 --> 00:18:00,210
феоф је другачија верзија
откривања да ли сте

352
00:18:00,210 --> 00:18:01,700
стигли до краја датотеке.

353
00:18:01,700 --> 00:18:03,600
И феррор је функција
да можете користити

354
00:18:03,600 --> 00:18:06,959
да открије да ли нешто има
пошло наопако рад са фајл.

355
00:18:06,959 --> 00:18:08,750
Опет, ово је само
гребања површине.

356
00:18:08,750 --> 00:18:12,730
Има још много више датотека је И / О
функције у стандардном ио.х.

357
00:18:12,730 --> 00:18:16,620
Али то ће вероватно ти
почео да ради са показивачима датотека.

358
00:18:16,620 --> 00:18:17,640
Ја сам Доуг Лојд.

359
00:18:17,640 --> 00:18:19,750
Ово је ЦС50.

360
00:18:19,750 --> 00:18:21,669