>> Дејвид: Добро, моје име је Давид Малан и то је ЦС50. А, ово није типичан средњих школа рачунарства наравно. Овај курс је нешто посебно. И то не зато што сам га наставе. то је зато што је ово један од, ми волимо да мислимо, ретких предмета који заиста цеди ваш мозак толико и свој распоред толико да до краја семестра да те искрено осећате паметније. Дакле, то је начин на који сам осетио када сам узео овај предмет врати у 1996. Био сам велики владе у то време овде живе у Матхер кући. А, И.

[Навијање] Као што су остали, остали тамо пет. Дакле, био сам велики владе у то време. И био сам влада велики јер сам увек бих волео историју. Свидела ми уставно право у средњој школи. И тако, ја кренула на путу бруцоша године радиш оно што радим најбоље, радиш оно што сам знао да сам волео. И ја сам увек бих био мало монструм, ја бих увек бабблед са рачунарима. Али, ја сам, можда иронично у ретроспективи, ја бих увек гледа момци који су узимајући рачунарске науке у мојој средњој школи, пријатељи моји, као прави залуђеници. Па ипак, на крају урадио, студент године сам узети овај мали курс под називом ЦС50 који заправо ме је препала удаљен своју прву годину. И био сам корисник асистент на време. Дакле, ја сигурно је већ квалификовани, у најмању руку, да буде међу онима који су, они залуђеници који сам направила забаву у средњој школи. Али, био сам уплашен. Постоји, то је овај репутацију у том тренутку и можда још увек у дијелу који је, то је страшно курс. То је пуно посла. Било је тешко, а ипак, то је једна од оних ствари где је, Боже мој, кора је била далеко гора него њен угриз. Нашао сам ја студент године, по први пут, заправо проналажење домаћи забавно. И Им 'не казивање то само на терен овог курса за вас. ово је прави реализација за мене. Сада, мислим, у једном тренутку, ја сам прећи линију до истинске геекдум где заправо сам користио да се радујем петак увече, јер сам могао узети испред моје мало МацБоок и рад на ЦС50 проблем поставља. Дакле, у том тренутку, ја мислим да је јасно прелазе линију. А, наш циљ на овом курсу се не окренути све вас у ту особу, али само да кажем да постоји нешто посебно о томе, наравно, нешто посебно у вези компјутерске науке уопште, посебно ових дана. И, више аклиматизовани смо сви имамо у технологије, више играчака смо око носе у џеповима који су и сами рачунари. Мислим, мој иПхоне је заправо већи обавља рачунар од мој лаптоп је био на колеџу. То можете да урадите много ствари уредно са овим стварима. А сада, већина од нас у овој соби, вероватно само користити софтвер других људи, алатке других људи, решењима других људи да се проблеми, јер идемо на иТунес, смо преузели неке апп из апп сторе и Валла можемо учинити нешто стварно уредан. Али, до краја овог семестра, можете бити особа која ради решавања проблема. Можете бити лице решавање неких проблема, згради која апп, да комад софтвера, који алат да ни један само ми амусес, ти амусес. на пример, контроле, рецимо, ваше иТунес библиотека са својим апартманима јасно апп који већ постоји, или можете наћи распоред шатл лакше, на пример. Тако у ствари, једна од првих ствари које сам урадио након узимања ЦС50 је опет, вероватно је у овом тренутку петак и суботу ноћи ноћи, било је ово прилика у време када је покренут Харварду шатл аутобуси. А, до данашњег дана, они још увек имају штампане распореди. Али, није било стварно ни у ком случају на мрежи за проналажење кад следећи шатл је. Сада, ја не брига, јер иако сам живео у Матхер нисам био међу онима који су генерално шатла. Али, имао сам доста пријатеља у Пфохо на пример. А један од њих ме питао, мислим да у једном тренутку.

[Навијање] Ок Пфохо боље него очигледно Матхер. Дакле, један од мојих пријатеља врста добио мене мислећи можда могу написати мали програм за врсту помоћи мојих пријатеља проверите шатл распореди. И тако је рођен неспретно названа шатл дечак, овај комад лексикон који је остао око за одређени број година, бар међу неким од упперцлассмен. У то време, то је овај мали командне линије програма сличне по духу ДОС. То је био покренут у УНИКС окружењу. Дакле, то није врло секси у све. само уписали сте неколико команди и то вам је рекао када су чункови. Па, ових дана је мало више софистициран. И, то је заправо представља управо врста пројеката који студената на овом курсу завршити одлука од стране условима краја. Дакле, ово је верзија са четири, после неких 15 година, од Схуттлебои. Чини Гоогле мапе је мало спор тамо. Али, за оне од вас који треба да одем одавде, након класе и отићи, рецимо, из Спомен сала и треба да иде до, рецимо, Куад. Па, можете оставити у два минута, ако то стварно не ради за вас још увек, или сте као и многе друге опције као што бисте желели. И, ускоро, можемо овај терен од ЦС50, то ће бити исто способност путем СМС-а. Можете текст Схуттлебои путем телефона. Вас позове Схуттлебои. ЦС50 је број телефона ове године, добро, запањујуће је то доступно, 617-буг-ЦС50. Дакле, који ће ускоро деби. Дакле, не позива само још зато што сам стечен опоменут за, сада је се преусмерава на мобилни телефон наш систем главу Демонстратор је. Дакле, само ћете га добити, ако сте сада питања у вези са шатл распореду. Али, који ће ускоро бити реализован. Дакле, друге ствари, заправо, да смо се провели овог лета на заиста у припреми за овај семестар је цела хрпа других проблема које смо желели да решимо. На пример, постоји много ствари које се дешава у овом кампу на дан. И, у ствари, другим речима, постоји много ствари дешава на овом кампу да никада сигурно искористити. И, иако сам сада осваја са колико ствари које се дешава, у кампу, и даље изгледа никада наћи времена. Али, Валла, чак и тамо, ЦС50 је предавање. Ту је, тако је то, то је програм смо писали да се агрегат све догађаје на кампус. И то је нешто што су други ученици у исти курс решавати сами. А, ми смо рад са другим субјектима на кампус заиста би се то догодило. Али поента да ЦС50 се овај термин је да су сви ови мали програми које смо радили на томе да ли ово или да ли неко за агрегације све вести харвардском на једном месту, сви Гоогле Невс, све ове ствари се дешава да оно што се зове АПИ, интерфејс за програмирање апликација. А то је само фенси говоре за способност Најам других људи, људи у овој соби, заправо радиш нешто са тим истим подацима. Дакле, до краја условима, ако одлучите да спроведе коначни пројекат везан за вести или догађаје или мапе, добро смо, бар што се, наравно, да ће све лакше ове године ћемо вам пружити интерфејс, врста функцију, да тако кажемо, софтвер који можете користити у својим пројектима да се изнад и изван, где студенти, можда су отишли у време прошлости, јер тај оквир није у место за њих. И опет, ово све је почело, за мене бар, пре 15 година спроводи Схуттлебои. И онда е-маил мој пријатељ Кена ин Пфохо. Рекао сам хеј шта ти мислиш? Да ли је ово било корисно? Он је послат из Пфохо на отвореној листи и Валла, касније свих ових година, ја сам очигледно још увек мужу овог пројекта. И уредан ствар о томе, а то је место где превише курса као што је овај у инжењерингу и рачунарства, мислим да је мало посебна, да, када се ради ваш дом и када то урадите своје пројекте на овом курсу, можете знам, многи од њих, да ћете ставити на страну и стварно не користи поново. Али, неке од њих, те воља. И тамо је то стварно моћна ствар, барем за мене, то заиста узбудљиво што, када би се нешто и других људи заправо брига, друге људе не само осмех и тапкање свој на леђа и онда некако иду о својим животима. Они заправо користе оно што сте направили у својим животима, чак и ако је то нешто као глупо или једноставно као само проналажење кад они могу одавде да ухвати следећи шатл за Куад. Дакле, по условима крају, то је један од циљева за овај курс, да се оснаже те момачки праведан идентификују неки проблем да ли је на кампусу или надајмо се и ван кампуса, и заправо користе своје способности, свој сопствени ум и решити тај проблем у неким део, технолошки. Дакле, то је наравно, како ми кажемо у програм и на курсевима званични опис који вас учи како да мисле и што вас учи како да решавају проблеме ефикасније. Па, шта то значи? Па, када имате 600 мегахерца у џепу или три гигахерца према вашем столу код куће, можете решити доста проблема ефикасно само стриже силу. Али, постоји доста проблема у овом свету, било да је тражи, рецимо, Фацебоок мреже или интернета преко Гоогле-а, да није битно колико брзо се посебан рачунар је, не постоји начин у паклу идете за претрагу милијарде веб страница брзо, осим ако заиста интелигентно приступ овом проблему. Ви не само претраживање, на пример, огроман списак свих веб страница на земљи од врха до дна у потрази за нешто везано за било услове за претраживање које тражите, надамо се Гоогле-у и вероватно Гоогле и Фацебоок-а и било који од ових великих субјеката има пуно паметних људи размишља о томе како могу да пронађу податке брже, како су могли да обрадимо податке ефикасније, и, како они само могу генерално резултате брже, тако да можете да урадите још више интересантних ствари са овим уређајима. И тако, шта да мислимо, мада, колико, подучавање људи како да мисле више пажљиво, више алгоритамски. Па, ово мало визуелни увек изгледа као да иде преко добро. А, чини се да је памћење. И чак је питао само јуче бивши ученик, ох ћете поново да ствар именик. А ја згодан велик део на лицу места одлучио је у реду да ли ћемо градити нешто именик. А он ме је питао када га поцепао на пола у реду, ја је као и да технички смо га поцепао на пола али не на начин, на начин рачунарских наука ћу бити у могућности да сузу ово на пола. И тако, овде је проблем који смо представили за неко време. Дакле, овде је телефонског именика. Има је бар хиљаду или тако страна. А једноставан циљ при руци врло реалном свету је да се нађе, рецимо, особа овде. Дакле, Мајк Смит, презиме почиње са С. Дакле, ја сам типичан човек, ја покупити ову књигу телефон. И било ко тамо, шта би сте, типично лице, не да почнете проналажењу Мајк Смит, очигледно не знајући унапред шта страници је заправо он. У реду, тако да отприлике иде у средини, десно. И у овом тренутку у причу, вероватно сам у Н или М, знате, отприлике на пола пута кроз именик. Испада, последњи пут сам овај пример сам некако себе наћи у одељку пратњу. Дакле, то је заправо није једнако избалансиран између кроз М и Н до З. Али, данас, ми смо, у ствари, у М, у реду је тако, сада сам у М. Али оно што је сада моја ПОНЕТИ као нормалан људски офф улици? Где да идем следећи за Мајк Смит.

[Нечујан] И тако, вероватно само на пола, зар не, јер долази после М. С И тако, овде лежи визуелну драму. То није стварно цепа на пола, зар не. И какве преварени низ центар. Али, ми сада знамо да је Мајк бар не у тој половини. Ми смо буквално да бацају пола проблема. И ја сам са леве стране проблем који је у основи и даље исто, наћи Мајк Смит је заиста велики књигу. Али, проблем је сада пола као велики. Ако је имала хиљаду страна раније, сада је добио 500. Знаш шта, ја могу поново урадити исту ствар. Могу врсту рекурзивно или више пута учинити исту ствар. Сада нисам баш у С. Ја сам у Т И тако, ох сам отишао мало предалеко. Али, сада знам да Мајк није право, ту ће бити неких класа једног дана где сам не могу сузе ствар брана, кладим се. Али сада, знам да није са десне стране. Дакле, сада је проблем четвртине. Дакле, ја сам отишао од хиљада до 500 до 250 страна. И опет, ако наставите логику, наставити математике, ја сам сецкање овај проблем на пола, на пола, на пола све док коначно сам или ће не наћи било који Смитх у свему, мало вероватно, или идем на наћи један сам хандсоме за. Али, то је, дакле, намеће питање, је ли то било боље него једноставан приступ само кажем, знате,, нопе, Б, не, почевши са лева на десно иде линеарно кроз књигу? Па, да инстинктивно. То ће бити много брже. Али, колико мање? Па, ако сам хиљаду страница именика или рецимо 1.024 за оне од вас који желе моћи два, колико времена може сам да подели тај проблем на пола пре него што пронађете Господин Смит?

>> Десет.

>> Давид: Па, десет, десно. Ако имате 1.024 страница и да их дели на пола, на пола, на пола, на пола сам то десет пута што значи да иду од 1.000 страница са особом сам у потрази за само десет страна окреће. И то је врста уредан, али, знате, ако мислите о томе сте радили све ово за свој живот. То није тако драматична. Али сада, то именику није само за Бостон, то је за цео САД и цео свет и ово је билиона страница у њему, тако да замислите именика са четири милијарде страница. Колико окреће страницу цу морати да максимално учинити да пронађете Мајк Смит четири милијарде странице телефонског именика?

>> Дневник бази два.

>> Давид: Па да, ако сте врсту математике типа ово је дневник бази два. Али, ако мислите да четири милијарде две милијарде на једну милијарду, тако да пола милијарде. Мислим, да заправо иде вхиттлес сам доле прилично дарн брзо. У ствари, са 32 халвингс од телефонског именика и са четири милијарде, ја ћу сићи на једну страну. И то је када је овај предмет добија снажан, мислим. То је када се те идеје се убедљив када можете имати четири милијарде страницу проблем и у 32 корака које можете да пронађете особу коју тражите. И тако, то је оно што мислимо када кажемо да ћете научити како да мисле више пажљиво, више алгоритамски, више интелигентно о решавању проблема. И враћа се огромна када заиста можете да урадите, и поново, до ове тачке у Гооглес света Фацебоокс који имају луксуз да имају огромне скупова података. Мораш да приступ овим проблемима на тај начин иначе једноставно не иде на посао. Па, шта је оно што је ученик стварно памтимо? И ми волимо да радимо ствари које су мало глуп понекад врсту узети ивице ван онога што је иначе много нових материјала. И тако, он је заправо, овај бивши студент ми је послао овај линк који сам отишао напред, само из зезања и онда жали на крају, повукао се на УТубе овде. Дакле, ја мислио бих поделити оно што не-рачунарски научник значи кад сузе именика на пола.

[Смех]

[Тишина]

[Нечујан]

>> Знаш да више од 200 страна, леп чист линија, легитимна суза.

[Смех]

>> Давид: па, претпостављам, његова дела начин превише. Дакле, оно што сам изашао из овог курса свих оних година је да, Схуттлебои, а затим да диплому у рачунарству, а затим да докторат из рачунарских наука. И то није оно што ми покушавамо да се окрену већина студената на овом курсу у. Већина вас на овом курсу се не лијегање ићи на у великим рачунарске науке. Неки од вас можда мање, али за неке од вас ово ће бити терминала курс. И то је савршено у реду јер је овај курс је, у ствари, структурирани на начин, где чак и ако само платите чланарину за неколико месеци и стварно фокус и заиста узети колико из овог предмета као што можете, ви ћете, у Уствари, добро опремљена да се врати у свој свет економије, биологије, психологије, примењене математике, а заправо да користе оно што се на крају као интересантан курс, као, надамо се да концептуално, јер у основи је практичан. А и то је нешто што је можда мало ретко налази. Мислио сам да бих подијелити неколико коментара да студенти од прошле јесени стави у последњих неколико година шлагворт упутство за када је питао о томе шта желите да кажете будуће студенте. Па, ако већ нисте гледали на ове коментаре, један студент рекао је тај курс ће се поштено износ свог времена горе. , али ако сте ставили ваш рад у читав нови свет, у целини, ако сте ставили на рад, ако сте ставили на рад у, у реду, тако да је ово његова граматика није мој, тако да ако сте ставили, ставили у рад, читав нови свет ће се отворити до вас. Невероватно колико сам научио у само 12 недеља. Још један ученик је написао, боље узети ово или идете да се жалим. Друга је написао, мало више отворено, да ће почети своје дупе и оставити осећај велике. И онда на крају, ово је можда нешто што само може да прикаже у писаној форми, али, други од дна овде.

[Смех] Дакле, нисам сигуран да ако имате пуно пријатеља који су ово, наравно, али ми какве су много штете на студенте прошле године. Увели смо, на почетку, неколико предавања, неколико квизови, пар проблеми скупова, овај појам лолцатс. Не можете видети шта могу да видим овде, али у једном тренутку ћете видети млади човек по имену срећан мачка који је вођа такозване лолцат. Ово је једна од глупо Интернет нападача да мислим да искрено тхе дихотомију између ове две господе овде и шта ми сада имамо на екрану се можда.

[Смех] Један од најважнијих користи неприкладан овог позоришта до данас.

А, зашто не бисмо да мало реалније мало више лични тај појам стварно реши проблем ефикасније. Једноставан проблем на први дан школе је било да седне или устане и почети бројању студентима, прави позив ролл врста. Па, већина наивно али ипак, веома исправан приступ да се наставник је један, два, три, четири, пет, шест, седам, и ми бисмо овде бити доста неко време. Дакле, оно што је маргинално побољшање на овај чак и да сте можда урадили као дете? Како се рачунају људи брже? И, немојте почети читање ван мог упутства? Шта би сте урадили као дете? Почетак бројања туос, десно, као да сам прилично добар у две, четири, шест, осам, десет, 12. Дакле, то је нешто занимљиво у праву. Дакле, колико је то побољшање тамо? Дакле, очигледно је фактор два. То ми треба дупло више времена. Али, знате шта, као што ћемо наћи у овом семестру, велика ствар, као и убрзавању приказују време само фактор два није све што је занимљиво, јер је аналогни овде у свету рачунара је да сам процесор Ја сам рачунар, и пакао, ако сам само чекати 12 месеци, 18 месеци, сам рачунар ће само бити у могућности по природи, по броју гигахерца сам у мене моћи да рачунају људи у овој соби брже. Дакле, ове врсте, ова врста линеарне спеедупс као фактор од два фактора три, чак и фактор десет, кога је брига? У реду, можемо бацити хардвер на проблем. Ми можемо чекати ствари. Можемо развијати брже машине. Али, интелектуално, да то је врста паметан, али није заиста битно променити проблем. Ја сам још увек иде с лева на десно, напред ка назад. То је стварно исти алгоритам. Али, ја понудити да можемо учинити боље. Можемо да урадимо паметнији од тога и да суштински брже имплементације. Али, да се покаже ово, ми треба да нам хумора за само тренутак. И то је у овом тренутку где ћу да ми причају мање, а ви говорите још много тога. Али ја треба да изврши корак заједно, што је, ако би нам хумора, молимо Вас да устане. Упутства овде на табли, знате да су у реду, неколико морате да седне. Они од вас у леђа, тамо идемо, у реду. Хвала. Дакле, програм је овде пред вама. Сада сте рачунарима извршавање овог програма. То је прилично само себи у овом тренутку. Да, требало би да буде број један. Гет ит? Право, многи од вас су вероватно мислећи то је већ свеједно, прво прву годину. Дакле, мислим за себе, ти си број један. Дакле, корак три овде, пар искључен са неким стоји, саберете ваше два броја и усвојити те суме, као свој нови број и ми ћемо се проверити разум.

[Шумови из гомиле] Да ли знате колико ми имамо?

>> [Нечујан]

>> Не [нечујан.]

>> Потребно је да имамо одговарајући кључ за одговор.

[Тишина]

>> Да.

[Шумови из гомиле]

>> Давид: У овом тренутку алгоритам треба да буде навијање доле.

[Шумови из гомиле] Можда би требало да су отишле са мојим приступом после свега.

>> 43.

>> 163.

>> Давид: Ох аритметичка пред 300 људи, плус.

[Смех] Шта је наш коначни рабош бити?

>> 180.

[Смех]

>> 1.200.

>> 386.

>> Давид: 386, а ви сте последња стоји? Је ли то све? Да ли знате одговор?

>> Шта?

>> Давид: Да ли знате шта је одговор? Нисмо донети кључни одговор код нас је тако, 386 је у ствари управо прави одговор за први пут.

[Навијање]

[Аплауз] То је у реду.

[Аплауз] Врло, врло лепо урађено. Дакле, оно што је ПОНЕТИ јер то дефинитивно осећали мало спорији од мог врло једноставан, али ипак веома коректан приступ само иде онесиес и твосиес и само узимајући га ради са лева на десно. Али, оно што смо стварно само не тамо? Па, ако је било грубо, рецимо, 400 од вас стоји у једном тренутку, а онда пола од вас, врло брзо, из онога што сам могао рећи, хтео да седне. Дакле, пола од вас седе смо ишли од 400 до 200 па до 100 па до 50 па до 25. Па опет, постоји тај исти завади па владај "имали смо идеју са телефонског именика. Опет, са сваком итерација смо преполовљена величину проблема, ми је преполовљен, што је преполовљен. Дакле, у теорији, твој алгоритам треба да сам био много брже него што је мој линеарног приступа, јер мој приступ би сте предузети кораке рецимо 400, или можда да сам мало паметан 200 корака. Али, твоје би сте узети далеко мање, десно од 400 до 200, 100, 50, 25, 13, шест, тако да мање од десет корака, на крају у односу на мој 200 или 400. И ту је клица заиста занимљива идеја. И да, математички шта сте управо урадили нешто што је мало логаритамску у природи Пријави се база два, подељених у две и две поново. И ми ћемо поново касније у овом семестру. Али ту лежи опет врло интелигентни имплементације. А, ми само гребање површине веома паметан врло интелигентни ефикасног приступа проблемима које смо на крају могли решити. Дакле, ко су људи само чаврљао са ако је кратко? Заједничког интереса као што је овај курс је да свако на лево од вас и сви на десној страни, морате јасно знати више од вас. Па, то је апсолутно није случај. И, у ствари, у последњих неколико година, овај курс је направио напор да се допре до оних мање удобна, да тако кажемо. И да, ми не значи људи који никада нису дотакли рачунар пре него што је то заиста тешко наћи овде ових дана, али људи који користе е-пошту, користе Фацебоок, можда чак и сада, али не морају бити сасвим сигурни шта да радите када нешто пође наопако или када се тражи ништа о технолошким, знате, руке иду горе или они врсту гурају хардвер пријатељ који је можда и више упућен у то од њих. Па, ово су неке статистике из полугодишта прошле године. Дакле, на питање, када смо питали наше 400 тако да ученици прошле године, знаш, шта је ваш ниво комфора који долазе у ову класу, и 34% себе записао као и међу онима који су мање удобан. Дакле, ако сте дошли у ову собу и још увек размишљам сада, да, знате шта, овај термин мање удобан описује мене, знате да сте у веома добром друштву. Али, схватају превише да, ако долазите у току са искуством у рачунарству и били сте стварно тако монструм у средње школе и високе школе који је био писање кода и језика сами наставе, и то је у реду, јер дефинитивно постоји нетривијални величине публику да у позадини, као, око 13%, последњи рок. А онда, ту је и сви остали, нека врста некога ко не мисли да си мање комфорни, они сигурно не мисле они више удобан али они су само у току да би добили нешто од њега. Дакле, схватите ово наравно не извући сасвим спектар студената. И, да се стави ово у више конкретно, 71% ученика, прошле године је нула курсеве иза њих. Дакле, ако сте уласка овог курса размишљања Ох свако ко се ЦС50 је рачунарске науке зујање у средњој школи, то није случај. Већина људи су вероватно само заинтересовани за њега. И неколико, да, апсолутно су се неке курсеве, неки, или барем једна особа прошле године је претходно узети пет курсева. Дакле, дефинитивно неке оутлиерс али опет меса крива је у тим ниже вредности уопште. И још један занимљив статистички податак да деле током последњих неколико година је однос полова. Дакле, историјски, бар у рачунарству, постоји мало мушко женски Искривљавати. Сам пре неколико година било је много означена него прошле године. Дакле, ми смо готово сада на 40% нивоа. И ако могу бацити доле двобој само због постојања треће кружног графикона следеће године, то је чак и више равноправности. Ја бих нагласити да постоји апсолутно ниједан разлог из курсева перспективу да мушкарци и жене не би требало да се уписују у ову врсту курса. У релативно једнак број и схватити да се 38 одсто, 48 одсто, ми смо заправо прилично задовољан да видим да смо скоро да, бар, статистички и вредност од 50%. Дакле, ако сте, у ствари, жена, да остатак обезбеди превише да то није, у ствари, доминирају мушкарци класе. Па, то само тако се дешава да се ЦС50 је 20. рођендан. Сам добро, хвала.

[Навијање]

[Аплауз] То је веома лепо од вас, јер смо донели торту за вас заправо. И тако, када овде изађете касније данас, ви у ствари добијате шансу да задовољи многе курсева наставних другова, који ће бити одуговлачећи у ходнику. И да то ће бити леп врста инцентивизед начин испуњавања наставних другова. Али, ми се пут до мало пекару и опет у складу са курса је несташни природе, а ипак се очекује нетривијални количина рада, а имамо да је забавно. Али, ми имамо једну од ових колача за вас.

[Смех] Дакле, ако сте смијеха то је заправо добро, јер чак и ако сте међу један од оних мање удобан бар сте свесни тога. Они од вас у 14 одсто би радије ове укус.

[Смех] А онда, ако не знате шта је, доврага, дешава управо сада, имамо и то за ви остали.

[Навијање]

[Аплауз] Дакле, они су исецкане на комаде се изван као и ми говоримо. Па опет, хајде да ствари усек и најмање увести неке основне станара које смо потом ћемо узети здраво за готово у преосталим овог семестра. Дакле, сви ми вероватно знамо да рачунарима на крају своде некако до нуле и јединице, те ствари се зове бита. Шта то значи? Па можете мислити о томе отворено као сијалица, мало је сијалица која је било на дан или је искључено. То је прекидач, то је било или је искључен. Сада, рачунар научници генерално мислим офф као број нула произвољно и, као и појам се као један. Дакле, ако вас бацити светло прекидач на тај један је искључити да је нула. Или, еквивалентно, укључите светло на који је вредност тачно га искључити да је вредност погрешна. Дакле, то су само синоними. На крају дана, да, све израчунавање, све ствари које се иде на испод хаубе на рачунару на крају своде на нуле и јединице. А, када престану да мисле о томе, то је прилично невероватне бране оно што је свет урадио са овим основним зграда блокови, укључујући неке од уређаја који сте држи у руци. Па, зашто су нуле и јединице корисно? Боже мој, чак и у стварном свету смо најмање десет цифара, нуле до девет. Зашто тако ограничена? Па у хардверском смислу то је врло лако. То је много лакше да представљају две државе, у реду. Ако рачунари су прикључени на зид, обично, имате ово лако извор бинарне природе. То је било укључено или искључено. Електричне енергије тече, или то није. Дакле, то је врста једна од првобитних разлога да је свет отишао са само нула и оне у рачунарима. Али, можете их користити као градивни блокови. Дакле, ово је у ствари мало мало на екрану, овде, али можемо да рачунамо у бинарном или ми може да представља нешто желимо у бинарном као што можемо, рецимо, децимални, као што можемо, чак, у ствари, са абецедним словима. И тако, овде је брз систем. У само неколико минута времена сада ћете знати како да се рачунати, како пише, како се говори бинарни слично као своје лаптопа. Па, имате у свету бинарне, врста као основна школа колона и вредности. Дакле, у разреду школе учимо да је ово оне колона је колона десетине, стотине колона и тако даље. Другим речима, зашто је број знамо као 123 број 123? Па, мој учитељ подучавао мене је то оне колоне, то је на десетине, то је било на стотине. Па, шта то значи? Па, да схвати шта је укупна вредност онога што је иначе ниска цифара, само распрсне марака на плочи. Па, имамо један 100, па то је 1 пута 100, а затим, плус оно што две 10, тако да је 2 пута 10 плус три оне, тако да је 3 пута 1, ок, тако да изгледа као да има стечен назад до места где сам започео. Али, то врло једноставан процес само множењем цифре за вредност колоне је управо оно што бинарни је све о томе. Али, у бинарном користите овлашћења две не силе од десет. Дакле, овде је серија од осам сијалице. Рачунар научници желели да користите вредности као што су два и осам и 16 и 24 и 32, јер су сви генерално прикладан вредности за коришћење. Дакле, када говоримо о осам вредности у низу, ово је као зове бајт. И ових дана смо ретко разговарају само бајтова говоримо мегабајта гигабајта и терабајта ових дана. Али то је све на крају исто. Ево осам битова звани један бајт, само једноставан жаргон. Дакле, све ове сијалице су искључени. Дакле, у математици је заправо стварно лако. Тако да на десној страни, иако је мала да види, је она у колони, туос, четвероношке, осмераца, 16с, 32с, 64с, 128с. Добро, можда је тешко запамтити на прво али то је само помножен са два са десна на лево. Дакле, увек можете враћања овог члана. Па, они су све то офф, тако да је 0 пута чувара места, 0 пута чувара места. Дакле, ово је број 0 представљен у бинарном. Другим речима, како пишете број знамо као 0 у бинарном? Па, један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, и технички баш као у децималном, све ове водећих нула, не додаје ништа формули они су само тамо јер ми смо одлучили да произвољно Желим осам од тих ствари у реду, у реду. Ако су они физичке предмете, имамо осам, тако да морам да све буде искључен. Дакле, могли бисмо да сам само стечен далеко са једним нула. Па како вам представљају број један? Па, инстинктивно ћете бацити један од прекидача. Идете да укључите сијалица на. Дакле, не постоји број један, јер смо сада ставили један, сијалица која је на, у позицији нечије. Како ћемо да представљају две? Па, ми у ствари идемо да се баци два прекидача сада најмање у односу на ову државу, ми морамо да укључите две колони искључите оне колоне и сада имамо вредност једног у туос колони. Дакле, то је укупна вредност две. Сада, брзо ментална вежба, шта ће се догодити са следећим след? Како да прикаже број три? Па, треба ми један од туос колоне, један од тројица колоне и Ах ха. Дакле, сада сам увећан је један. И сад, тај исти основни образац се понавља. Који је број четири? Па хајде да видимо, ја само треба један у колони, а затим четири нула у туос и оне. Дакле, он наставља на тај начин. И, то је само овај редослед корака. А у појму бинарне заиста није све то компликовано. На врху смо тамо осам нула. Испод тога имамо седам нула и један. Испод тога имамо шест нула, један и нула и то је бинарни. Now, thankfully, we computer scientists, we programmers by terms end are not going to often be writing in binary, talking in binary, thinking in binary because we've built many layers of the traction on top of that. In fact, people rarely talk about bits except in a networking context they talk about bytes because one bit, not that useful, eight bits these days still not that useful, but at least eight bits, one byte is at least getting us toward more useful units of measure. But, when we start looking underneath the hood, when we do certain problems such as look at files and look perhaps at network traffic, it will become interesting to know how you're representing data because you're going to have to figure out how to display that same information. And, in fact, we, if we only have zeros and ones, how do we go about representing, say alphabetical letters? Well, we're going to have to have some mapping between binary and letters. But that's as of yet unclear. But to hammer this point home and to give me a break from speaking at, I thought I'd pause for a moment and see if we can't recruit eight volunteers, one byte eight people. Can I get eight people for whom it is not too awkward to come on up. good, good one, two, three, four, five, six, seven, eight very enthusiastic eight, come on down. So, you all, for just a moment here, oh and you have to be willing to not be on the internet because there is in fact a camera in the back of this room. So, turn back now if you don't want to be on the, hello mom, in perpetuity. So, let's see, you here will be the 128th column. And let me ask that you simply hold this before you. And actually, if you could scooch this way just a little bit, then I will get out of your way. You'll be the 64's column, you shall be the 32's column and the 16's. 32's, 16s, 8's, 4's, 2's and 1's. All right. So perfectly lined up with the place holders from before, but we need a little bit of mapping, so a quick set up. We just need an arbitrary way of mapping binary numbers, which really could be converted very easily to decimal numbers. So we need a way of converting numbers to letters if our computers are actually going to show us emails or type URL's or actually display non numeric information. And, in fact, there is a system for that, it's called ASCII, an acronym whose meaning is not so interesting, but whose utility is. This is just a mapping from letters to numbers and there's actually a lot more numbers on the screen, and you guys, don't worry, aren't going to have to test yourselves with this in just a moment. But there's a mapping between numbers and letters and I'm just going to get us started by pointing out a couple of these. The numbers of interest right now are going to be, whoops, are going to be this. Whoops. So in this column here, I can't seem to zoom in simultaneously, we have decimal. Dec for decimal. And then we have the character on the right hand side. So if I hop over into this column, thought it's a bit small on the screen, the number 65 represents what letter? Capital A. And the number 97? Lowercase A. All right. So those two alone, right, so do not go home and try to remember ASCII chart. Come quiz time, do not try memorizing an ASCII chart. Memorize two, 65 is capital A and 97 is lowercase A. And from there you can bootstrap yourself to all of the other alphabetical characters. But all this chart says, and I just downloaded this chart from ASCIItable.com, this is a standard that's been around for many, many, many years, but most computers still use it. What we now have is a means of encoding alphabetical information using what's ultimately numeric. So if these guys are just switches, light bulbs, computers, we can actually convey messages. So each of you has some hints on the back. We're going to have three rounds here where these guys are going to spell out in English, in ASCII, a very short message, a three letter word. It will involve them either raising their hand, thereby representing a one or just standing there awkwardly, thereby representing a zero. So why don't we proceed immediately with round one and you can either raise or not raise your hands. So the audience doesn't get off the hook. What number are they currently representing? 66. Right. Not hard because we have a one, a hand up in the 64s column, a hand up in the 2's column. 64 times one plus two times one is 66. They're representing the number 6, which means the first letter is B. So not too bad, right? Round two. First letter was a B.

[Смех]

>> Seventy Nine. 

>> David: Can someone second that? Yes. All right. So 79, which means it's now an O. So B,O. There's a third letter. Actually that is kind of, yeah. Third round. Third and final round. What number is this? I heard an 87. Someone else agree? All right, yeah. This is in fact 87, which maps to, and this is a very clever set up at which point you all B, O, W, it's bow. Very good. So actually besides that little souvenir, that was not a very enthusiastic applause, so I'll take care of you. So we do have a little something for these guys here now that they just appeared on center stage doing perhaps the geekiest thing they could. So maybe if we could humor them if only because I'm feeling a little bit awkward now. A little round of applause for these guys here. 

[ Applause ] All yours. All right. Thank you very much. So, so, it turns out that we can take this one step further, but you are now entering a community of people who understand things like this. 

[ Silence ] It's slowly spreading, yes? 

[ Laughter ] It's not cool that you understand this now. So we've already done some damage here today, but yes, there is now such a thing as geek humor that you might just catch a little bit more on to. So what are we going to do throughout this semester? So there's 12 weeks, zero index, so 13 weeks in total. You'll find throughout the semester that computer scientists tend to count starting from zero for reasons that will soon become clear. But what we're going to do this week, starting this Friday, is introduce you to programming. Now you may already be coming at this course with a background in the same, and that's perfectly fine, but we'll also be able to introduce some more sophisticated topics than are typically covered, things like events and threading, so just to toss out a couple of buzz words for those unfamiliar. But what we're going to do is not dive into what the typically traditional language like Java or C++ or C sharp catch phrases that you might have heard in the past, but we're going to use a programming environment, a graphical programming environment that was actually developed by MIT's media lab. And this is an environment that allows you to program, quite literally, by dragging and dropping puzzle pieces that fit together logically that lets you implement these things called loops and conditions and Boolean expressions and you can actually, on day one, after this Friday, write a program that actually some of your friends might care about. So in yester year, say when you've taken a computer science course in high school, odds are one of your first programs was the equivalent of hello world, like wow mom, I just made the computer type some characters on the screen. It's a very underwhelming experience. Much more interesting is it to implement a little something like this, as one of last year's students did. So I give you the work of a former classmate. It's a love story, of sorts, about dancing cookies. 

[ Music ] So this was actually from a student who had never programmed before. And just to give you a teaser of this interface, and we're only going to use this for one week time, really to get the comfort levels up and to really get folks excited about what you can actually make these machines do, this is an environment where you'll be programming by, for at least a week, just dragging and dropping puzzle pieces that fit together, as we'll see, in a logical fashion. And it lets you do fun, silly things quickly. And for any of you who are a little bit familiar with things like Java and C++, it's usually a good semester or two or three before you finally get to start writing something that another person might actually enjoy watching. Well, in week one of the course, or the second week, zero index, where we dive into a little more traditional environment. In this course we'll spend much of our time on a language called C. This is one of the earliest languages that, unlike Java, actually gives us much greater access for better or for worse, to manipulating hardware and actual memory, and we can do a lot of damage with that. In fact, any time you read of web servers being exploited or computers being hacked into, very often to this day it's the result of people having run software in a language called C or C++ without sufficient care given to what are called buffer overruns or lengths of arrays, so some fairly technical concepts that are not that hard to understand, but there's been a lot of humans making a lot of mistakes for years and with this language we'll actually understand some of those security implications. But each week, typically, we'll introduce also an interesting domain that will inspire that week's problem set. So we'll also take a look this week at the field of cryptology, cryptanalysis, the notion that you can encipher information in such a way that people can't read your messages, but if clever enough perhaps you can, in fact, crack what are otherwise secret messages. In week three we'll then look at some basic fundamentals of computer science like searching and sorting and we'll actually look at this notion of recursion, how to debug things. In short, we'll take things up to the level of problem solving and not so much about mere syntax and implementing short little cookie cutter programs. In week four we'll introduce more sophisticated problems still. What does it mean to manage memory? What does it mean to run out of memory? What does it mean to actually segfault, if you've heard this expression, and odds are you haven't, but very bad things happen and frankly by terms end you'll understand terms like my code segfaulted which actually is generally not going to be a good thing. But then again, we'll introduce some domain specific stuff. So actually one of my internships during graduate school was to work for the local Middlesex County District Attorney's office doing forensic investigations in a digital sense. The local Mass state police would bring to our office hard drives and floppy disks and sometimes for no reason mice and keyboards. And we would be tasked with finding evidence. Now it turns out, maybe just an FYI, that the criminals in Cambridge, Massachusetts, at least, not necessarily that clever. Very often our forensic analysis boiled down to booting the computer up and double clicking on the My Documents folder, and therein laid the evidence. But what we'll do this week is give you a sense of what it actually means to store information on a hard drive, on a flash drive, and why can't otherwise private information be disclosed to third parties when you drop off a computer to be repaired or even when you discard it. Well someone might very well be sifting through those hard drives and it's really not that hard to find data if you know how to look for it. Well, in week five we'll look at more sophisticated data structures, tools and techniques that you can use ala phone books and ala searching huge data sets much more intelligently. And the week's problem set will task you competitively to see just how fast the code you can write is and how little memory you can use. Toward terms end though we'll take things up to a higher level in terms of programming languages and put C behind us and introduce a web programming language known as PHP, one of the popular languages these days. Much of Facebook is still written in PHP, at least outward facing, and it's just a very easy language to learn quickly once you already know another. So with PHP we'll be able to solve problems and implement websites that do interesting things. The news site I showed you, the events site, the shuttle boy site, all of those all happen to be written in PHP. But by no means is that prerequisite. What you'll also find throughout this course is that you're not going to exit this course knowing C. You're not going to exit this course knowing PHP. Those are not interesting skills to claim, but knowing how to program, knowing how to use data structures and algorithms in an interesting way, that's a compelling story. Even I, all these years later, throughout college and graduate school, the only time I ever learned a language was probably in CS50 where it was still taught in C and CS51, which is one of the successor courses. Everywhere along the way since has been go learn this language and then work on this problem set because computer science is not supposed to be about here's a language, let's spend seven weeks teaching you where the semi colons are. There are much more interesting ideas out there. Databases, for one. And in week two we'll introduce you to this query language called SQL that'll allow you to store information in databases and actually implement some fairly interesting final projects. The week after we'll look at what's called client side programming, doing interesting things on a user's computer, taking advantage of their CPU cycles, doing things ala Google maps and these websites that actually use JavaScript, which is actually a language we'll introduce to let you do client side things, make more interesting, more sophisticated user interfaces, but at the end of the day have to be really mindful when implemented of a lot of sticky issues like network speeds, network performance and security. So it's not about again just coding something up that's fun to use or pretty to look at, but actually thinking about the design that'll be the interesting process. And then, the end result aesthetically will often be a really neat toy to show yourself or a friend. And then we'll look at hardware. We're going to take for granted that there are these physical boxes throughout much of the semester that will do what we tell them to do. But how are they doing that. So we'll actually take a peak under the hood and talk about what a compiler really is, what a CPU really is and actually consider what's making all of this fanciness from stupid YouTube videos on down possible. So what are the expectations? Attending lectures and sessions, completing nine problem sets assigned roughly weekly, two quizzes, the final project and there is in fact no final exam. Grades, it's always a question, broken down as follows here. You can take the course pass-fail. But let me say it here, and I've said it many times. I personally care relatively little about grades. I think they are a wonderful, well, they are a useful pedagogical tool with which to motivate and unfortunately sometimes de-motivate, but you'll find in this course that at the end of the day it's more about seeing how far you can go from weeks zero to week 12, as we say in the syllabus than it is about absolutely ranking all students in this course. So if you're coming into this course among those less comfortable, though a large demographic do not assume that that's automatically putting you in the lower third of the so called distribution. At terms end do I sit down with the TF's and discuss each and every one of the students. We take into account where a student came from, what kind of trajectory they were actually on and so at the end of the day please focus more on, and I don't mean to sound too grand, the process of learning and less on the numeric's. And you'll actually see that we grade problem sets, in particular, very coarsely, whereby along three axis, you will get a score of 1, 2, 3, 4, or 5, where 3, is in fact good. 3 is not C. 3 is good, 4 is better, 5 is best. But more on that as the problem sets are released. So the course's website is where you will find, as in most cases, a whole lot of useful things, if not silly things, too. And we have the luxury, as computer scientists of implementing it ourselves. So over the course of the semester you will see various new features rolling out. You'll find out over the course of the semester that the bulletin board is a wonderful place, certainly in the course of this size, to turn when you have questions about the problem set, questions about some computer science concept. You'll be able to check your grades, download all handouts in advance of lecture typically will I post the slides, if you're the type who wants to scribble on notes. But as you've seen, usually I shy away from long lists of details and more like pictures of cats and other visual cues. So you'll find, too, that we will provide printouts of code when we actually think it particularly advantageous to write right on the paper. Software, videos will be available, usually around 1 to 2 to 3 days maximally after each lecture. So the courses are being filmed and every lecture will go online in various formats including QuickTime and MP3's for downloads to iPods and such. And also you will find a link to download what we call the virtual terminal room, which as you'll see is related to virtual office hours. Books are expensive and in the computer world also not that useful. They are on the shelves of the coop, although we're told that last year they ordered like 120 books for the course and 30 were actually purchased, but this perhaps speak to the fact that there are places like Amazon.com, so if you are the type who actually enjoys the sort of support structure that a book provides, if you like to read up more than say a course's typical materials offer, by all means, procure one or more of the books that we recommend here and discuss more in detail in the syllabus. But realize there are so many resources that this course provides in printed form and electronic form, and my God, there's the whole internet out there. Books are not something that are required for this particular course. Lectures, in general, will be Monday's and Wednesday's, except for this Friday and next Friday, simply because of shopping period and Labor Day. So we'll meet this Friday, next Wednesday, next Friday, but there after this is just a Monday, Wednesday course. So this little visual cue here is to remind me that yes, we do distribute videos in QuickTime formats, MP3's, fun ways that you can, if you're actually this type, maybe in the 14 percent, watch a computer science lecture on your iPod, but it reminded me that at terms end last year, the course culminates in final projects, in which students can design most anything they want, and we actually had some students tackle some iPhone applications. Some one of these at least is now in the Apple store. It's called Rover. It's been adopted essentially by Harvard agencies and it's the iPhone version of the unofficial guide to life at Harvard. They did a brilliant job. I bring this slide up too, just to point out what other technologies might very well be down the road. Some of you may have seen this before, but just to give you a teaser of apparently what's in the pipeline, I thought I would offer this brief distraction here. 

[Музика]

>> With the MacBook wheel, Apple has replaced the keyboard with a sleek, touch sensitive click wheel. Apple CEO Steve Jobs introduced the product yesterday at the annual Mac Expo. Senior product innovator says the MacBook wheel will make typing a thing of the past. 

>> At Apple our philosophy is create products that are simple to use and nothing's more simple than a single giant button. 

>> Gilman showed me how the revolutionary new computer works. 

>> Gilman: Just open the intuit-type alphabet menu here, scroll to the letter you need and center click to select it and click again to capitalize and repeat this process for each new letter. It couldn't be simpler. You could also let the predictive sentence technology complete the sentence for you. 

>> Gilman says the MacBook wheel has also simplified organization of files, so searching your hard drive will be a snap. 

>> Gilman: Just press both sides of the wheel concurrently and center click and there, you have an alphabetical list of every file on your hard drive. Everything is just a few hundred clicks away. 

>> Apple is calling the MacBook wheel the most intuitive product every designed. 

>> Here at Apple we like to think that we're giving customers features they don't even know they want yet. 

>> While the MacBook wheel won't hit the shelves for another 3 to 15 months, many apple users already have it on their wish list. 

>> I'll buy almost anything [inaudible] and made by Apple. 

>> Alex [inaudible] was one of the lucky few to get to try out a MacWheel and spent 45 minutes typing an email to his friend. 

>> I never really realized how much I hated keyboards until I saw this thing. 

>> I like how it automatically says, sent with a MacBook Wheel, so people automatically know you have one. 

>> With a price tag of just under 2600 dollars for the lowest end MacBook Wheel, it is an investment. But the super thin laptop features numerous innovations, like the new ultra thin hummingbird battery, which can power the MacBook Wheel for a fill 19 minutes before needing to be recharged and the computer is virtually unbreakable unless dropped or hit. But Apple isn't resting on its laurels, Bryan Gilman says they're already hard at work on the next generation of the MacBook Wheel, which will be four ounces lighter due to its lack of streaming hard drive or wheel. For the Ugly news Network, I'm Jeff Tate. 

>> Thank you for that, Jeff. It remains to be seen if the wheel will catch on in the business world where people use computers for actual work and not just dicking around. Moving on, police warn. 

>> David: So I've seen that thing at least a half a dozen times now, including once at like two a.m. last night and I was scrolling down on YouTube and literally like an hour prior, some guy in all seriousness posted, just a wheel? That's the stupidest product I've ever seen. 

[ Laughter ] And then the rants ensued in the thread thereafter. So besides lectures there are also sections and it is your teaching fellow and the course's course assistants that you will get to know very well over the course of this semester. Sectioning won't begin for a week or so's time. More on that in the lectures to come. But know that the course will have several different tracks of sections, much like First Knight's has for music. Sections targeted more at those less comfortable, those more comfortable and those somewhere in between. And we also offer most Sunday nights before a problem set is due on the following Friday is what we call code walkthrough's where one of the course's teaching fellows will lead a session targeted specifically at the week's problem set and will help you answer the question where do I begin, how should I approach this? And that too will be filmed and made available online and always linked on the course's website. So this course has a huge staff. Our staff is larger than Harvard's average class size. We have over 50 people involved in the production of this course on a weekly basis. Some of them teaching fellows who hold sections, grade work, hold office hours and more. Course assistants who are former students, who are offering on a volunteer basis in fact multiple hours of office hours in the computer lab per week. System administrators, folks doing all of our AV and video production. Someone who will actually be taking notes for you. So it is actually my opinion that scribbling down almost every word that someone like me says is not a very good use of one's time. It's much more interesting I think to actually engage with what's on the screen, what's being presented. And so what we will do as a course is post PDF's online within a couple of days of lectures of scribe notes, which is essentially an authoritative version of course notes, unedited, but documenting what went on in lecture that day, thereby hopefully freeing your minds and pencils from jotting information down. We have some of our team here. Most of our team is actually shopping courses. But if a few of your guys would like to come on stage for a moment with our head teaching fellow and assistant head teaching fellow. Allow me to ask the latter to say a quick hello. And as these guys come up in absentia allow me to say that also on staff this year besides the folks you see here are Alex, Alice, Andrew, Batul, Charlotte, Chris, Dan, Dan, Daniel, David, David, David, Derek, Dev, Didi, Doug, Drew, Erica, Fil, Glen, Greg, Janice, Jason, Jean, Jeff, Jesse, John, John, Jonathan, Jordan, Josh, Karim, Kelly, Ken, Kent, Kyu Bok, Lee, Madhura, Marta, Matthew, Michael, Michelle, Mike, Mike, Nathan, Patrick, Peter, Peyton, Rose, Saba, Sanjay, Shannon, Stacey, Ted, Wellie, Yair and me. So our course is teaching fellows and course assistants, Cansu and Yuhki, would you like to say a quick hello? 

>> Hi. It's definitely a great honor to be back here for the third time. And if you're one of those who are like less comfortable. 

[ Laughter ] I think I can [inaudible]. Okay. 

[ Laughter ] If you're one of those [inaudible]. There's no need to be afraid. I walked in here two years ago with no experience what so ever, and I thought that I was like dumb and I was sure that I was going to fail the class. And I came back for the third time. I did not fail the class. This course is great because it has such a good community. As you can tell by the names listed by David. All the CA's and TF's are here to help you. So if you have any questions at all, just come up to us. Not taking this class because it's hard is not a good excuse. So, hi. 

>> [Inaudible]. 

>> Hi, so well both as a student and TF, I've really enjoyed being a part of this course. And even though it's a course that requires a lot of work from you, we've put a lot of work in to it for you as well to make it as enjoyable and as fun as possible. So, we really hope that all of you stay and take part in this very special experience. 

>> Thanks. 

>> David: So you will find, thank you, all of you, you will meet them in the hallway in just a few minutes as well. So you'll find that this course, perhaps more so than many is very much a shared experience. This is not a competitive course. This is not your premed course. This is a course which ultimately yes is about doing independent work, as you'll see each week by way of the problem sets. But you can't help but to get close to someone when you're fighting with some bug and banging your head against the computer screen proverbially to try to track down some bug. And I think you'll find that past students will concur that you exit this course with a lot of friends among students and also on staff. So where does that happen? Well, within office hours in the basement of the science center there's some large computer labs and we pretty much take them over five nights a week. These won't start for some time, and this, to be honest, is perhaps the most beautiful picture of the science center I've ever seen. 

[ Laughter ] It does not look like that on the inside. But it is a place where a good percentage of students do choose to spend time to get one on one assistance with each of the week's problem sets. Each week we will offer more than 100 hours of assistance one on one in the science center per the schedule that will eventually go online. And for those of you who live, say in the quad, or in Mather, or who just don't want to trek all the way to the science center to ask that quick question, we also offer what are called virtual office hours, much like remote technical support where you'll be able to log into a glorified chat room, in which yes, you can type back and forth with a TF or a CA, but you can also share your screen or share control of your mouse with them subject to your consent so that they can help you troubleshoot any problem or any question you have remotely. To give you a sense of what's involved in the course, these are statistics from last year. So you will, I think it's quite fair to say, work your ass off in this course. But per my promise from the start, this is one of those experiences that I don't think a typical student regrets. If you flip through, for instance, the Q Guide forms that are all on the course's website, you'll find that only by putting in the time to a course like this do you really exit having felt like you got something out of it and frankly might very well even have emerged even smarter. So what does it mean to actually write programs and implement problem sets? Well, the first problem set last year, a quick retrospective here, was to implement your very own programming scratch. And we spend just the first week there, and the goal is to implement your own game or animation or art or anything that appeals to you. In week one, then do you implement some basic C programs to get acclimated to some more traditional programming environments at the command line, at Linux so you get comfortable with some of these basics that will certainly serve you well in the long run. Last year's Problem Set 2 was about cryptography. We gave students the opportunity to implement some ciphers, some algorithms that let them encrypt information. And we also offered some students the opportunity to do the opposite. Each problem set, many problem sets, as you'll see are implemented in two editions. A standard edition that we expect almost everyone to do, say 90 percent of the class. And then a hacker edition, which presents the material from a more sophisticated angle, expects perhaps a bit more clever work for those more experienced, and for this one did those students get handed in the hacker edition pre existing user names and passwords in encrypted form and they had to figure out what those passwords for. We actually got into trouble for this a few years ago because all of the sudden FAS Computer Services saw like 50 people running a crack program on nice.fas.Harvard.edu, so they now have been given a heads up for programs like that. Last year students implemented the game of 15. Not all that much fun to play as a party favorite, moving the numbers up down, left, right, but a real stepping stone to implementing something interactive that involves a human and the hacker edition for this one had students implementing God mode, which actually solved this thing for the human, maybe cheat mode is the more apt term, in Sudoku, which was a step up toward that, where we provided the students, you, with a framework with a whole bunch of code that you needed to first understand before taking things the final mile and implementing some of the remaining functionality. And then we dabbled in forensics and this grew out of a real world experience between me and a friend. For this problem set last year, this buddy and I, who he being a particularly good photographer, strolled around campus and we shot photographs of unique, non obvious, but identifiable places on campus. And this was using his digital camera. All of these JPEGs got stored on a digital flash card or what not. And then I accidentally formatting the thing, or erased it. Well, it turns out formatting something or erasing something, usually means neither. It just means doing a little bit of work to make the human think their data has been erased, when in reality it hasn't. It's just been forgotten. And so we tasked last year's students with writing a program in C to actually recover these photos for my friend. We gave everyone a forensic image, so to speak, a big file representing that compact flash card, and they had to recover the several dozen photographs. And they also had to solve this little murder mystery. We provided folks with this image here. Those of you who've seen this before might be doing that squinting thing right now where you're trying to look through the picture, well you look pretty awkward, because this is not a magic eye puzzle. This is just random red noise that actually has behind it an actual message. And it turns out, I think it was Colonel, let's see, I've got my little solution here. Last year it was Colonel Mustard in the study with the candlestick. And this was the murder message recovered by students who wrote code to do so. And then in Problem Set 6 last year. We challenged students with implementing the fastest spell checker possible. What do we mean by that? Well, we handed the students a big text file containing 140 plus thousand English words, and we said write a program that loads all of these words into memory, but very quickly and very efficiently can tell us yea or nay, is this document perfectly spelled or are there errors? And what we provided was a testing framework, a harness, that students, if they wanted to compete, could run their code against some benchmarks, against some testing programs that we wrote. And then, ranked on the course's website from fastest to slowest were the running times, the amount of time it took for each student's code to actually execute, complete opt in. It's by no means required. And we took a bullet for the team and made sure that one of our own teaching fellows intentionally, I think, was at the very bottom of the list. So, there was definitely a lower bound. But the odd, the funny thing was we saw this in the cue guide evaluation, this problem set of all things, was apparently the one that people sunk the most time into. Not because it took any longer than all the other p sets, but they would come back from like dinner, look at the board, and realize dam my friend, my roommate just ever so slightly inch higher than me and so it incentivized people if only to one up their friends and roommates. In Problem Set 7, last year, we asked students to implement their own E*Trade like website, whereby you had to create a website using that language call PHP a database called mysql that actually lets people log in and then manage a portfolio of stocks, buy stocks quote unquote, sell stocks quote unquote, get stock quotes. And from where? Well, we have the students; we had the student patch into Yahoo Finance where they grabbed merely the Real time stock quotes to actually simulate the process of buying and trading stocks. Unfortunately some students, perhaps some economics majors or just folks with too much free time figured out last year how to gain the system. So, even though we gave everyone 10,000 virtual dollars, I think our winner turned teaching fellow this year actually, right don't push them away make them one of your own, for a billion dollars something like that ridiculous. Turns out we weren't really checking whether or not people were trading after hours. And it turns out that also, Yahoo stalk quotes are not in fact perfectly Real time which means if you just have a real E*Trade account you can see the future and see where the stocks are going. 

[ Laughter ] So, apparently you can exploit that if you put your mind to it. and then, in Problem Set 8, the course's final problem set last year, we had students implement a mash up where they take Google News and Google Maps and mash them together using JavaScript, PHP and SQL in such a way that they had a website that they could find all of the local news from whether it's zip code 02138 or 90210. And, you would actually pull the local current even articles by this thing called XML and integrate it into the view of a Google Map. And then, at very course's end was the true climax of the course. This course culminates in final projects, which ultimately will be your opportunity to design your very own piece of software, designed by you or two or three friends. And the course then climaxes with the new and improved, with the second annual computer science 50 fair which last year was an exhibition across the street in one of the engineering buildings with 300 laptops atop tables, popcorn was popping, music was playing, stress balls with CS50's logo were being thrown around. And this was an opportunity for our 300 plus students to exhibit their final projects not only to each other but also to some 900 attendees in total. And we also invited some recruiters as well. So, that is what you have to look forward in this course. You also have cake to look forward to in the hallway. This is CS50 and we'll see you on Friday. 

[Аплауз]

==== Transcribed by Automatic Sync Technologies ====