1
00:00:00,000 --> 00:00:02,000
[Powered by Google Translate] [Филе И / О]

2
00:00:02,000 --> 00:00:04,000
[Џејсон Хирсцххорн, Универзитет Харвард]

3
00:00:04,000 --> 00:00:07,000
[Ово је ЦС50, ЦС50.ТВ]

4
00:00:07,000 --> 00:00:11,000
Када мислимо о фајлу, што нам пада на памет је Мицрософт Ворд документ,

5
00:00:11,000 --> 00:00:14,000
ЈПЕГ слика, или МП3 сонг,

6
00:00:14,000 --> 00:00:17,000
и ми смо у интеракцији са сваком од ових типова фајлова у различите начине.

7
00:00:17,000 --> 00:00:20,000
На пример, у Ворд документ додамо текст

8
00:00:20,000 --> 00:00:24,000
док је са ЈПЕГ сликом можемо изрезати од ивице или ретуширање боје.

9
00:00:24,000 --> 00:00:28,000
Ипак, под хаубом све фајлове у нашем рачунару ништа више

10
00:00:28,000 --> 00:00:31,000
од дугог низа нула и јединица.

11
00:00:31,000 --> 00:00:33,000
То је до специфичне апликације која у интеракцији са датотеком

12
00:00:33,000 --> 00:00:38,000
да одлучи како да обрадимо ту дугу секвенцу и представити га кориснику.

13
00:00:38,000 --> 00:00:41,000
С једне стране, документ може погледати само једном бајту,

14
00:00:41,000 --> 00:00:45,000
или 8 нуле и јединице, као и приказивање АСЦИИ карактер на екрану.

15
00:00:45,000 --> 00:00:48,000
С друге стране, растерска слика може погледати на 3 бајта,

16
00:00:48,000 --> 00:00:50,000
или 24 нуле и јединице,

17
00:00:50,000 --> 00:00:53,000
и тумаче их као хексадецималне бројеве 3

18
00:00:53,000 --> 00:00:56,000
који представљају вредности за црвену, зелену и плаву

19
00:00:56,000 --> 00:00:58,000
у један пиксел слике.

20
00:00:58,000 --> 00:01:01,000
Шта год могу изгледати на екрану, у самом језгру,

21
00:01:01,000 --> 00:01:05,000
фајлови нису ништа више него низ нула и јединица.

22
00:01:05,000 --> 00:01:08,000
Дакле, хајде да зароните у и погледајте како заправо манипулишу овим нуле и јединице

23
00:01:08,000 --> 00:01:12,000
када је у питању писање и читање из датотеке.

24
00:01:12,000 --> 00:01:15,000
>> Ја ћу почети тако да се разбије на једноставан 3-дио процеса.

25
00:01:15,000 --> 00:01:19,000
Даље, ја ћу зароне у два кода примера који показују ове три дела.

26
00:01:19,000 --> 00:01:23,000
Коначно, ја ћу прегледати процес и неке од његових најважнијих детаља.

27
00:01:23,000 --> 00:01:25,000
Као и код било ког фајла који седи на радној површини,

28
00:01:25,000 --> 00:01:28,000
прва ствар коју треба да урадите је да га отвори.

29
00:01:28,000 --> 00:01:31,000
У Ц радимо ово проглашење показивач на предефинисаним струцт

30
00:01:31,000 --> 00:01:33,000
која представља датотеку на диску.

31
00:01:33,000 --> 00:01:38,460
У овом позива функције, такође одлучити да ли желимо да пише или чита из датотеке.

32
00:01:38,460 --> 00:01:41,660
Даље, ми стварно читања и писања.

33
00:01:41,660 --> 00:01:44,800
Постоји низ специјализованих функција можемо користити у овом делу,

34
00:01:44,800 --> 00:01:48,790
и скоро сви почињу са словом Ф, која се залаже за датотеку.

35
00:01:48,790 --> 00:01:53,560
Последњи, сличан малим црвеним Кс у горњем углу датотека отворена на рачунару,

36
00:01:53,560 --> 00:01:56,680
ми смо затворили датотеку са завршном позива функције.

37
00:01:56,680 --> 00:01:59,540
Сада када имамо општу идеју о томе шта ћемо да урадимо,

38
00:01:59,540 --> 00:02:02,000
хајдемо зароните у коду.

39
00:02:02,000 --> 00:02:06,100
>> У овом регистру, имамо две Ц фајлова и њихове одговарајуће извршне датотеке.

40
00:02:06,100 --> 00:02:09,710
Писаћој машини Програм траје један аргумент командне линије,

41
00:02:09,710 --> 00:02:12,060
назив документа желимо да стварамо.

42
00:02:12,060 --> 00:02:16,160
У овом случају, ми ћемо га зову доц.ткт.

43
00:02:16,160 --> 00:02:19,080
Хајде покрените програм и унесите неколико линија.

44
00:02:19,080 --> 00:02:23,660
Здраво. Моје име је Џејсон.

45
00:02:23,660 --> 00:02:26,710
Коначно, ми ћемо упишите "куит".

46
00:02:26,710 --> 00:02:29,720
Ако сада списак свих датотека у том именику,

47
00:02:29,720 --> 00:02:33,770
видимо да нови документ постоји зове доц.ткт.

48
00:02:34,190 --> 00:02:36,110
То је фајл овај програм управо креирали.

49
00:02:36,110 --> 00:02:40,520
И наравно, и она није ништа више него дугог низа нула и јединица.

50
00:02:41,100 --> 00:02:43,260
Ако смо отворили овај нови фајл,

51
00:02:43,260 --> 00:02:45,870
видимо 3 линије кода смо ушли у наш програм -

52
00:02:46,060 --> 00:02:49,060
Здраво. Мај име је Џејсон.

53
00:02:49,580 --> 00:02:52,090
Али шта се заправо дешава када типевритер.ц ради?

54
00:02:52,810 --> 00:02:55,520
Прва линија од интереса за нас је линија 24.

55
00:02:55,560 --> 00:02:58,490
У овој линији, ми изјављујемо нашу показивач датотеке.

56
00:02:59,080 --> 00:03:03,140
Функција која враћа овај показивач, фопен, узима два аргумента.

57
00:03:03,140 --> 00:03:07,440
Први је име датотеке, укључујући датотеке екстензију ако је потребно.

58
00:03:07,440 --> 00:03:10,980
Подсетимо се да екстензија не утиче на фајл на свом најнижем нивоу.

59
00:03:10,980 --> 00:03:14,640
Ми увек имамо посла са дугом низу нула и јединица.

60
00:03:14,640 --> 00:03:19,630
Али то утиче како су датотеке тумачити и које апликације користе за њихово отварање.

61
00:03:19,630 --> 00:03:22,290
Други аргумент фопен је једно слово

62
00:03:22,290 --> 00:03:25,300
која се залаже за оно што планирамо да урадимо када смо отворили датотеку.

63
00:03:25,300 --> 00:03:30,630
Постоје три опције за овај аргумент - В, Р и А.

64
00:03:30,630 --> 00:03:34,900
Одабрали смо ж у овом случају, јер желимо да пишем у датотеку.

65
00:03:34,900 --> 00:03:38,820
Р, као што вероватно можете погодити, је за читање датотеке.

66
00:03:38,820 --> 00:03:41,760
А је за додавање датотеке.

67
00:03:41,760 --> 00:03:44,960
Иако су обе В и може да се користи за писање у фајлове,

68
00:03:44,960 --> 00:03:47,460
в ће почети писање од почетка фајла

69
00:03:47,460 --> 00:03:50,810
и потенцијално преписати све податке који су претходно сачуване.

70
00:03:50,810 --> 00:03:54,070
По дефаулту, фајл отворимо, ако већ не постоји,

71
00:03:54,070 --> 00:03:57,180
се креира у нашем садашњем радном директоријуму.

72
00:03:57,180 --> 00:04:00,540
Међутим, ако желимо да приступите или направите датотеку на другој локацији,

73
00:04:00,540 --> 00:04:02,650
у првом аргументу оф фопен,

74
00:04:02,650 --> 00:04:05,840
можемо одредити путању датотеке поред имена датотеке.

75
00:04:05,840 --> 00:04:09,490
Док је први део овог процеса је само једна линија кода дуго,

76
00:04:09,490 --> 00:04:12,350
увек је добра пракса да се укључи још један скуп линија

77
00:04:12,350 --> 00:04:15,930
да проверите да обезбеди да је датотека успешно отворена или креирана.

78
00:04:15,930 --> 00:04:20,300
Ако фопен враћа нулл, ми не бисмо желели да крене напред са нашим програмом,

79
00:04:20,300 --> 00:04:23,270
а то се може десити ако је оперативни систем без меморије

80
00:04:23,270 --> 00:04:27,940
или ако покушате да отворите датотеку у директоријум за који нисмо имали одговарајуће дозволе.

81
00:04:27,940 --> 00:04:31,780
>> Други део процеса одвија у вхиле петље писаћа машина је.

82
00:04:31,780 --> 00:04:35,000
Ми користимо ЦС50 библиотеке функцију да би улаз од корисника,

83
00:04:35,000 --> 00:04:37,190
и под претпоставком да они не желе да напусти програм,

84
00:04:37,190 --> 00:04:41,940
користимо функцију фпутс да узме стринг и запишите га у датотеку.

85
00:04:41,940 --> 00:04:46,700
фпутс је само једна од многих функција можемо да користимо за писање у датотеку.

86
00:04:46,700 --> 00:04:51,920
Друге могу фврите, фпутц, па чак и фпринтф.

87
00:04:51,920 --> 00:04:54,840
Без обзира на одређеној функцији завршимо коришћење, међутим,

88
00:04:54,840 --> 00:04:57,480
сви треба да знају, преко својих аргумената,

89
00:04:57,480 --> 00:04:59,670
најмање две ствари -

90
00:04:59,670 --> 00:05:03,140
оно што треба да буде написан и где треба да буде написан на.

91
00:05:03,140 --> 00:05:07,240
У нашем случају, улаз је стринг који треба да буде написан

92
00:05:07,240 --> 00:05:11,290
и фп је показивач који нас упућује где пишемо.

93
00:05:11,290 --> 00:05:15,330
У овом програму, други део процеса је прилично једноставно.

94
00:05:15,330 --> 00:05:17,360
Ми једноставно узимате стринг од корисника

95
00:05:17,360 --> 00:05:22,120
и да га додате директно у нашој датотеци са мало до нема улаз валидација или безбедносне провере.

96
00:05:22,120 --> 00:05:26,160
Често, међутим, други део ће се највећи део кода.

97
00:05:26,160 --> 00:05:30,580
Коначно, трећи део је на линији 58, где смо затворили датотеку.

98
00:05:30,580 --> 00:05:34,860
Овде зовемо фцлосе и проследи је наш оригинални показивач датотеке.

99
00:05:34,860 --> 00:05:39,500
У наредном реду, враћамо нула, сигнализацију крај нашег програма.

100
00:05:39,500 --> 00:05:42,630
И, да, трећи део је као једноставан као тај.

101
00:05:42,630 --> 00:05:45,260
>> Идемо на читање из датотеке.

102
00:05:45,260 --> 00:05:48,220
Назад у нашем каталогу имамо фајл под називом принтер.ц.

103
00:05:48,220 --> 00:05:50,910
Хајде да пробамо са датотеком смо управо креирали -

104
00:05:50,910 --> 00:05:53,350
доц.ткт.

105
00:05:53,350 --> 00:05:58,150
Овај програм, као што име сугерише, једноставно ће штампати садржај датотеке прошао на њега.

106
00:05:58,150 --> 00:06:00,230
И тамо га имамо.

107
00:06:00,230 --> 00:06:03,780
Линије кода смо унели раније и чувају у доц.ткт.

108
00:06:03,780 --> 00:06:06,980
Здраво. Моје име је Џејсон.

109
00:06:06,980 --> 00:06:09,120
Ако смо зароните у принтер.ц,

110
00:06:09,120 --> 00:06:13,570
видимо да доста кода личи на оно што смо управо ушао кроз у типевритер.ц.

111
00:06:13,570 --> 00:06:16,720
Заиста линија 22, где смо отворили датотеку,

112
00:06:16,720 --> 00:06:19,220
и линија 39, где смо затворени фајл,

113
00:06:19,220 --> 00:06:23,890
су и готово идентичне типевритер.ц, осим фопен други аргумент.

114
00:06:23,890 --> 00:06:26,510
Овај пут смо читање из датотеке,

115
00:06:26,510 --> 00:06:29,040
тако да смо изабрали р уместо ж.

116
00:06:29,040 --> 00:06:31,950
Тако, хајде да се фокусирамо на другом делу процеса.

117
00:06:31,950 --> 00:06:36,060
У складу 35, као други услов у нашој 4 петље,

118
00:06:36,060 --> 00:06:38,590
смо упутили позив фгетс,

119
00:06:38,590 --> 00:06:42,190
пратилац функција фпутс од раније.

120
00:06:42,190 --> 00:06:44,660
Овај пут имамо три аргументе.

121
00:06:44,660 --> 00:06:48,810
Први је показивач на низ знакова где ће жица бити ускладиштене.

122
00:06:48,810 --> 00:06:52,670
Други је максималан број карактера који се чита.

123
00:06:52,670 --> 00:06:56,010
И трећи је показивач датотеке са којима радимо.

124
00:06:56,010 --> 00:07:00,780
Приметићете да је за петљу завршава када фгетс враћа нулл.

125
00:07:00,780 --> 00:07:02,940
Постоје два разлога да то може да се деси.

126
00:07:02,940 --> 00:07:05,380
Прво, можда је дошло до.

127
00:07:05,380 --> 00:07:10,740
Друго, и још вероватније, крај датотеке је постигнут и нема више знакова су читати.

128
00:07:10,740 --> 00:07:14,040
У случају да се питате, две функције не постоје које нам омогућавају да кажем

129
00:07:14,040 --> 00:07:17,160
Разлог што је узрок овом нулл поинтер.

130
00:07:17,160 --> 00:07:21,090
И, што није изненађујуће, јер морају да раде за рад са датотекама,

131
00:07:21,090 --> 00:07:26,940
како феррор функција и функција феоф почињу са словом ф.

132
00:07:26,940 --> 00:07:32,130
>> Најзад, пре него што закључимо, једно кратко обавештење о крају датотеке функције,

133
00:07:32,130 --> 00:07:36,690
који је, како управо поменуо, је написан као феоф.

134
00:07:36,690 --> 00:07:41,550
Често ћете се наћи користе док и петље да се прогресивно чита свој пут кроз фајлова.

135
00:07:41,550 --> 00:07:45,790
Дакле, мораћете начин да оконча ове петље након што до краја ових фајлова.

136
00:07:45,790 --> 00:07:50,510
Позивање феоф на фајл показивач и провере да ли је то истина

137
00:07:50,510 --> 00:07:52,310
ће учинити управо то.

138
00:07:52,310 --> 00:07:59,820
Тако, док се петља са условом (феоф (ФП)!) Може изгледати као савршено решење одговарајуће.

139
00:07:59,820 --> 00:08:03,770
Ипак, кажу да имамо једну линију остало у нашем текстуалном фајлу.

140
00:08:03,770 --> 00:08:07,130
Ми ћемо ући наш петље вхиле и све ће радити како је планирано.

141
00:08:07,130 --> 00:08:12,750
На следећој рунди кроз наш програм ће проверити да ли феоф оф ФП је истина,

142
00:08:12,750 --> 00:08:15,430
али - и то је кључна тачка овде разумети -

143
00:08:15,430 --> 00:08:17,770
то неће бити истина само још.

144
00:08:17,770 --> 00:08:21,110
То је зато што је сврха феоф није да провери

145
00:08:21,110 --> 00:08:24,400
ако следећи позив на читање функција ће се појавити до краја датотеке,

146
00:08:24,400 --> 00:08:28,190
већ да провери да ли је или није крај фајла је већ постигнут.

147
00:08:28,190 --> 00:08:30,140
У случају овог примера,

148
00:08:30,140 --> 00:08:32,780
читања последњу линију нашег фајла иде савршено глатко,

149
00:08:32,780 --> 00:08:36,210
али програм још увек не зна да смо стигли до краја нашег фајла.

150
00:08:36,210 --> 00:08:40,549
То није све док се не једну додатну прочитао да она бројачи краја датотеке.

151
00:08:40,549 --> 00:08:43,210
Дакле, тачно стање би бити следећи:

152
00:08:43,210 --> 00:08:49,330
фгетс и њене три аргументи - излаз, величине производње, и ФП -

153
00:08:49,330 --> 00:08:52,570
и све то није једнако нулл.

154
00:08:52,570 --> 00:08:55,260
То је приступ који смо узели у принтер.ц,

155
00:08:55,260 --> 00:08:57,890
и у овом случају, после петље излаза,

156
00:08:57,890 --> 00:09:04,290
могли назвати феоф или феррор да обавести корисника као специфичног образложење за излазак из ове петље.

157
00:09:04,290 --> 00:09:08,100
>> Писање и читање из датотеке је, у свом најосновнијем,

158
00:09:08,100 --> 00:09:10,150
једноставна 3-дио процеса.

159
00:09:10,150 --> 00:09:12,530
Прво, ми смо отворили датотеку.

160
00:09:12,530 --> 00:09:16,740
Друго, ми смо ставили неке ствари у нашој датотеци или да неке ствари од тога.

161
00:09:16,740 --> 00:09:19,200
Треће, ми смо затворили датотеку.

162
00:09:19,200 --> 00:09:21,170
Први и последњи делови су лако.

163
00:09:21,170 --> 00:09:23,920
Средњи део је где лукав ствари лежи.

164
00:09:23,920 --> 00:09:27,760
И мада испод хаубе смо увек имамо посла са дугом низу нула и јединица,

165
00:09:27,760 --> 00:09:30,710
то не помаже када кодирање да додате слој апстракције

166
00:09:30,710 --> 00:09:35,350
који претвара низ у нешто што више личи оно што смо навикли да видимо.

167
00:09:35,350 --> 00:09:39,570
На пример, ако радите са 24-битном битмап фајл,

168
00:09:39,570 --> 00:09:43,290
ћемо вероватно ће бити читања или писања три бајта у једном тренутку.

169
00:09:43,290 --> 00:09:46,450
У том случају, било би смисла да се дефинише и адекватно име

170
00:09:46,450 --> 00:09:48,980
струцт који је 3 бајта велики.

171
00:09:48,980 --> 00:09:51,410
>> Мада раде са датотекама може изгледати компликован,

172
00:09:51,410 --> 00:09:54,530
користи им омогућава нам да урадимо нешто заиста изузетан.

173
00:09:54,530 --> 00:09:58,880
Можемо променити стање у свету изван нашег програма,

174
00:09:58,880 --> 00:10:01,730
можемо створити нешто што живи изван живота нашег програма,

175
00:10:01,730 --> 00:10:07,190
или можемо чак и да промените нешто што је створено раније наш програм почео да бежи.

176
00:10:07,190 --> 00:10:11,210
Интеракција са фајловима је заиста моћан део програма у Ц

177
00:10:11,210 --> 00:10:15,300
и ја сам узбуђен да видим шта ћеш да направите са њим у коду да дође.

178
00:10:15,300 --> 00:10:19,770
Моје име је Џејсон Хирсцххорн. Ово је ЦС50.

179
00:10:19,770 --> 00:10:21,770
[ЦС50.ТВ]

180
00:10:21,770 --> 00:10:25,940
>> [Смех]

181
00:10:25,940 --> 00:10:29,330
Ок. Један узети. Идемо.

182
00:10:49,000 --> 00:10:52,140
Када размишљамо о датотеци - >> Ох, чекај. Извините.

183
00:10:52,140 --> 00:10:56,800
[Смех] У реду.

184
00:11:06,620 --> 00:11:09,970
Здраво.

185
00:11:13,670 --> 00:11:16,310
Када мислимо датотеке -

186
00:11:17,610 --> 00:11:20,710
Када мислите о фајлу - Ок. Реците ми кад сте спремни.

187
00:11:20,710 --> 00:11:22,520
Ох, сјајно.

188
00:11:22,520 --> 00:11:26,180
Иако читање са телоп може да изгледа - не. Моја грешка.