1
00:00:07,010 --> 00:00:09,640
[Powered by Google Translate] Функције су делови кода се користе у оквиру ширег програма

2
00:00:09,640 --> 00:00:11,430
да изврши одређени задатак.

3
00:00:11,430 --> 00:00:15,060
Они су такође познати као процедуре, потпрограме и потпрогра,

4
00:00:15,060 --> 00:00:18,320
јер су заиста само мали програми у оквиру програма.

5
00:00:18,320 --> 00:00:20,340
Иако можда нисте приметили,

6
00:00:20,340 --> 00:00:24,090
свакако сте користили функције већ ако сте програмирали у Ц

7
00:00:24,090 --> 00:00:26,770
Када пишете ствари на екрану помоћу иф,

8
00:00:26,770 --> 00:00:29,380
сте заправо користите функцију зове инт.

9
00:00:29,380 --> 00:00:33,760
Исто тако, ГетИнт и ГетСтринг су функције које обезбеђује ЦС50 за вас.

10
00:00:33,760 --> 00:00:37,750
Као програмера, ми користимо функције за неколико разлога.

11
00:00:37,750 --> 00:00:41,240
>> Имајући функције обављају уобичајене задатке као што пише на екрану

12
00:00:41,240 --> 00:00:44,480
и навело корисника за унос нам штеди време када програмирања.

13
00:00:44,480 --> 00:00:47,510
Није потребно да пишете код да те исте ствари

14
00:00:47,510 --> 00:00:49,520
јер они су већ урадили за нас.

15
00:00:49,520 --> 00:00:54,580
То чак није ни потребно да разумемо како тачно те функције раде интерно.

16
00:00:54,580 --> 00:00:58,880
Уместо тога, ми само треба да знате како да користите или да их позивате у нашим програмима.

17
00:00:58,880 --> 00:01:02,040
Такође је корисно да пишем функције у већим програмима

18
00:01:02,040 --> 00:01:04,330
чак и ако не планирате да их други користе,

19
00:01:04,330 --> 00:01:06,830
само да поделе већи задатак при руци.

20
00:01:06,830 --> 00:01:11,910
На овај начин, можете дати структуру кода налик ћеш дати структуру есеју,

21
00:01:11,910 --> 00:01:15,180
и стварно великих пројеката активирате више људи

22
00:01:15,180 --> 00:01:16,730
да раде на различитим деловима у исто време

23
00:01:16,730 --> 00:01:20,480
јер је јасно где једна особа рад завршава, а други је почиње.

24
00:01:20,480 --> 00:01:26,530
>> Функције обично раде на 1 или више улаза, познатих као аргументи или параметрима,

25
00:01:26,530 --> 00:01:30,520
претварајући те инпуте у излазном вредности која се затим вратио.

26
00:01:30,520 --> 00:01:34,950
Међутим, такође је могуће да имају функције које не користе никакве аргументе за унос

27
00:01:34,950 --> 00:01:36,400
и не врати излаз.

28
00:01:36,400 --> 00:01:38,790
Ок, доста са паперјаст ствари.

29
00:01:38,790 --> 00:01:41,790
Хајде да погледамо неке реалне функције у Ц.

30
00:01:41,790 --> 00:01:45,570
>> Овде имамо функцију која се зове Трг који, веровали или не,

31
00:01:45,570 --> 00:01:47,570
израчунава квадрат улаза.

32
00:01:47,570 --> 00:01:49,490
Хајде да сецира синтаксу њега.

33
00:01:49,490 --> 00:01:51,860
Прва реч коју видите у функцији, инт,

34
00:01:51,860 --> 00:01:57,460
прецизира повратни тип функције, што значи да је Ц тип излаза функцији је.

35
00:01:57,460 --> 00:02:00,370
Ова функција ће избацити вредност са типа инт.

36
00:02:00,370 --> 00:02:04,100
Следећа реч коју видите је име функције, квадрат у овом случају.

37
00:02:04,100 --> 00:02:07,390
Именовање функције на одговарајући начин посебно је важно

38
00:02:07,390 --> 00:02:11,260
јер је вероватно највидљивији документација о томе шта је функција ради.

39
00:02:11,260 --> 00:02:14,880
Било би кул да именујете ову функцију Схазам или Бооиах,

40
00:02:14,880 --> 00:02:18,340
али то не би нам ништа рећи о томе шта је функција ради.

41
00:02:18,340 --> 00:02:23,470
>> Након име функције долазе улазе у функцији, аргументи.

42
00:02:23,470 --> 00:02:26,380
Они су наведени у скупу заграда

43
00:02:26,380 --> 00:02:30,160
и са њиховом типу и име коришћења за њих у телу функције.

44
00:02:30,160 --> 00:02:34,030
Трг траје само 1 аргумент, Инт на тргу,

45
00:02:34,030 --> 00:02:36,160
који сам одлучио да дам к име.

46
00:02:36,160 --> 00:02:40,760
Овај завршава функцију изјаву или прототипа.

47
00:02:40,760 --> 00:02:43,320
Витичасте заграде окружују остатак функције

48
00:02:43,320 --> 00:02:45,870
означавају почетак и крај тела функције,

49
00:02:45,870 --> 00:02:48,320
дефиниција самог функције.

50
00:02:48,320 --> 00:02:50,300
Трг је прилично једноставна функција.

51
00:02:50,300 --> 00:02:54,100
То је добио само 1 линију, јер сви морамо да урадимо је да помножите к по себи.

52
00:02:54,100 --> 00:02:59,250
Реч повратак наводи излазне вредности и изазива крај функције.

53
00:02:59,250 --> 00:03:03,430
Да бисте користили функцију квадратни, морамо да доставимо одговарајуће инпуте

54
00:03:03,430 --> 00:03:05,310
и онда ухвати излаз.

55
00:03:05,310 --> 00:03:08,140
Овде можете видети неколико начина да ради.

56
00:03:08,140 --> 00:03:13,600
Можемо проћи у сировом инт, као и 6, или можемо проћи у променљивој као.

57
00:03:13,600 --> 00:03:15,700
Имајте на уму да сваки пут кад зовем квадрат,

58
00:03:15,700 --> 00:03:18,330
смо ухватили излаз у променљивој, а затим одштампате га.

59
00:03:18,330 --> 00:03:22,690
Међутим, ми не треба да складиштите повратну вредност у променљиву, а затим штампа.

60
00:03:22,690 --> 00:03:27,090
Ми смо само могли да шаљете директно иф што радимо када трг 10,

61
00:03:27,090 --> 00:03:30,580
али то не значи да ми немамо приступ враћене вредности квадрата 10

62
00:03:30,580 --> 00:03:32,230
другде у коду.

63
00:03:32,230 --> 00:03:34,890
Хајде да погледамо другу једноставан пример.

64
00:03:34,890 --> 00:03:38,750
>> Овај пут ћемо сумирати 2 Флоатс заједно, тако да можемо да видимо шта функција изгледа

65
00:03:38,750 --> 00:03:41,220
када је добио 2 улаза уместо само 1.

66
00:03:41,220 --> 00:03:43,950
Као што можете видети, то није много другачије.

67
00:03:43,950 --> 00:03:47,330
Све што урадите је да додате у 2. аргументу, пливајући под називом б

68
00:03:47,330 --> 00:03:51,820
на листи аргумената помоћу зарез да га одвоји од првог аргумента, плутају.

69
00:03:51,820 --> 00:03:55,550
Дакле, наш квадрат и СУМ функције су прилично лако разумети

70
00:03:55,550 --> 00:03:58,930
зато што су еквивалентна функција које сте видели раније у цасу математике.

71
00:03:58,930 --> 00:04:01,610
Сада, хајде да погледамо на функцији која је мало другачија.

72
00:04:01,610 --> 00:04:04,620
Уместо да се врати неку вредност, она мења стање.

73
00:04:04,620 --> 00:04:07,260
Ово је познато као да је пропратни ефекат.

74
00:04:07,260 --> 00:04:10,750
У овом програму, принтф_фудд_стиле функција

75
00:04:10,750 --> 00:04:13,410
има повратни тип који нисмо видели, празнина.

76
00:04:13,410 --> 00:04:16,730
>> Празнина се користи да каже да функција не врати ништа.

77
00:04:16,730 --> 00:04:19,410
Не постоје променљиве типа празнини,

78
00:04:19,410 --> 00:04:22,760
па ако покушате да се врати нешто од функције као принтф_фудд_стиле,

79
00:04:22,760 --> 00:04:24,290
компајлер ће викати на тебе.

80
00:04:24,290 --> 00:04:29,390
Унутра принтф_фудд_стиле, видимо да, иако и даље обавља функцију задатак,

81
00:04:29,390 --> 00:04:31,890
наиме, пребацивање свих РС ВС,

82
00:04:31,890 --> 00:04:36,380
тачка функције је да модификујете ниску, а затим одштампате га на екрану,

83
00:04:36,380 --> 00:04:39,400
мења стање програма уместо враћања резултат.

84
00:04:39,400 --> 00:04:43,700
Користећи ову функцију је веома налик користећи наш квадрат збира функције,

85
00:04:43,700 --> 00:04:46,950
осим што не складишти резултат у променљивој или да га искључите на другу функцију

86
00:04:46,950 --> 00:04:49,520
јер не постоји резултат који говори.

87
00:04:49,520 --> 00:04:53,180
Дакле, када смо компајлирати и покренути наш Елмер Давеж програм,

88
00:04:53,180 --> 00:04:56,970
видиш да "Ти раскалашно зец!" добија право да трансформише

89
00:04:56,970 --> 00:04:58,730
"Ти васцалли Ваббит!"

90
00:04:58,730 --> 00:05:02,250
>> Коначно, ту је још 1 функција вредело разговарати

91
00:05:02,250 --> 00:05:06,810
пошто сте га користите у сваком Ц програму сте икада написан, главни.

92
00:05:06,810 --> 00:05:09,450
Главни је функција много као и свака друга.

93
00:05:09,450 --> 00:05:13,580
Има повратни тип, назив, листу аргумената, а тело.

94
00:05:13,580 --> 00:05:16,110
Повратак тип маин увек инт

95
00:05:16,110 --> 00:05:19,120
и то инт се користи за комуникацију статус програма када се заврши.

96
00:05:19,120 --> 00:05:23,360
>> Да ли је успешно води, или је рано завршили због грешке?

97
00:05:23,360 --> 00:05:26,390
Враћање на нулу указује на успешну серију,

98
00:05:26,390 --> 00:05:29,510
и враћање било не-нула вредности указује на грешку.

99
00:05:29,510 --> 00:05:31,950
У зависности од врсте програма који пишете,

100
00:05:31,950 --> 00:05:34,960
враћају различите шифре за различите грешке могу бити од помоћи

101
00:05:34,960 --> 00:05:37,210
за људе који користе свој програм касније.

102
00:05:37,210 --> 00:05:40,220
Маинс аргументи су мало компликованије.

103
00:05:40,220 --> 00:05:42,150
>> Аргумент листа може да буде празно,

104
00:05:42,150 --> 00:05:45,330
које указују писањем празнину између заградама,

105
00:05:45,330 --> 00:05:50,220
или листа може имати 2 аргумента: инт и низ цхар * с.

106
00:05:50,220 --> 00:05:52,820
Они се користе када ваш програм намерава да користи

107
00:05:52,820 --> 00:05:56,490
аргументи донет на командној линији када програм позивају.

108
00:05:56,490 --> 00:05:59,690
Инт аргумент је обично назива аргц,

109
00:05:59,690 --> 00:06:03,300
и то је једнака дужина цхар * низ, познатији као аргв.

110
00:06:03,300 --> 00:06:07,080
Аргв садржи аргументе командне линије прешао у програму.

111
00:06:07,080 --> 00:06:11,440
У другом Укратко, ми ћемо разговарати о томе како да користите ове променљиве у више детаља.

112
00:06:11,440 --> 00:06:15,220
За сада, можете слободно да се изјасне главни било начин.

113
00:06:15,220 --> 00:06:19,410
Ја обично изаберу да га напишем на краћи пут, без аргумената, када је то могуће.

114
00:06:19,410 --> 00:06:22,230
>> Сада када знате како да напишете функције,

115
00:06:22,230 --> 00:06:25,030
Ви добро сте на путу развијања веће, сложеније програме.

116
00:06:25,030 --> 00:06:29,740
Моје име је Нејт Хардисон. Ово је ЦС50.