1
00:00:07,260 --> 00:00:10,050
[Powered by Google Translate] У програмирању, често је потребно да представљају листе вредности,

2
00:00:10,050 --> 00:00:12,840
као што су имена ученика у одељку

3
00:00:12,840 --> 00:00:15,100
или њихови резултати на последњим квизу.

4
00:00:15,100 --> 00:00:17,430
>> У језику Ц, изјавио низови могу користити

5
00:00:17,430 --> 00:00:19,160
за складиштење листе.

6
00:00:19,160 --> 00:00:21,200
То је лако набројати елементе листе

7
00:00:21,200 --> 00:00:23,390
ускладиштени у низу, а ако вам је потребан приступ

8
00:00:23,390 --> 00:00:25,050
или модификује ИТХ елемент листе

9
00:00:25,050 --> 00:00:27,570
за неке произвољне индекс сам,

10
00:00:27,570 --> 00:00:29,910
који може да се уради у сталном времену,

11
00:00:29,910 --> 00:00:31,660
али низови имају недостатке, превише.

12
00:00:31,660 --> 00:00:33,850
>> Када смо их објави, ми смо у обавези да кажу

13
00:00:33,850 --> 00:00:35,900
напред колики су,

14
00:00:35,900 --> 00:00:38,160
који је, колико елементи могу чувати

15
00:00:38,160 --> 00:00:40,780
и колики су ти елементи, који се одређује њихов тип.

16
00:00:40,780 --> 00:00:45,450
На пример, инт арр (10)

17
00:00:45,450 --> 00:00:48,220
може да ускладишти 10 ставки

18
00:00:48,220 --> 00:00:50,200
које су величине једног инт.

19
00:00:50,200 --> 00:00:52,590
>> Не можемо променити величину низа након проглашења.

20
00:00:52,590 --> 00:00:55,290
Морамо да направимо нови низ, ако желимо да ускладиштите више елемената.

21
00:00:55,290 --> 00:00:57,410
Разлог ово ограничење постоји да наша

22
00:00:57,410 --> 00:00:59,040
Програм чува читав низ

23
00:00:59,040 --> 00:01:02,310
као сусједном комад меморије.

24
00:01:02,310 --> 00:01:04,500
Рецимо ово је бафер где смо складиште у нашем низу.

25
00:01:04,500 --> 00:01:06,910
Ту можда остале променљиве

26
00:01:06,910 --> 00:01:08,310
налази одмах поред низа

27
00:01:08,310 --> 00:01:10,060
у меморији, тако да не можемо

28
00:01:10,060 --> 00:01:12,060
само да низ већи.

29
00:01:12,060 --> 00:01:15,700
>> Понекад бисмо волели да тргују брзо низу је дата брзину приступа

30
00:01:15,700 --> 00:01:17,650
за мало више флексибилности.

31
00:01:17,650 --> 00:01:20,380
Унесите повезане листе, друга основна структура података

32
00:01:20,380 --> 00:01:22,360
можда нећете бити упознат са.

33
00:01:22,360 --> 00:01:24,200
На високом нивоу,

34
00:01:24,200 --> 00:01:26,840
повезана листа складишти податке у низу чворова

35
00:01:26,840 --> 00:01:29,280
који су међусобно повезани са линковима,

36
00:01:29,280 --> 00:01:31,760
па 'повезана листа ". његово име

37
00:01:31,760 --> 00:01:33,840
Као што ћемо видети, ова разлика у дизајну

38
00:01:33,840 --> 00:01:35,500
доводи до различите предности и мане

39
00:01:35,500 --> 00:01:37,000
него низа.

40
00:01:37,000 --> 00:01:39,840
>> Ево неких Ц код за врло једноставне повезане листе целих бројева.

41
00:01:39,840 --> 00:01:42,190
Можете видети да смо представљали сваки чвор

42
00:01:42,190 --> 00:01:45,520
на листи као струцт који садржи 2 ствари,

43
00:01:45,520 --> 00:01:47,280
цео за складиштење зове 'вал'

44
00:01:47,280 --> 00:01:50,460
и линк на следећу чвор у листи

45
00:01:50,460 --> 00:01:52,990
које представљају као показивач зове 'поред'.

46
00:01:54,120 --> 00:01:56,780
На овај начин, можемо пратити целу листу

47
00:01:56,780 --> 00:01:58,790
са само једним показивачем 1. чвора,

48
00:01:58,790 --> 00:02:01,270
и онда можемо пратити следеће савете

49
00:02:01,270 --> 00:02:03,130
на 2. чвора,

50
00:02:03,130 --> 00:02:05,280
до 3. чвора,

51
00:02:05,280 --> 00:02:07,000
до 4. чвора,

52
00:02:07,000 --> 00:02:09,889
и тако даље, све док не дођемо до краја листе.

53
00:02:10,520 --> 00:02:12,210
>> Можда ћете моћи да видите 1 предност то има

54
00:02:12,210 --> 00:02:14,490
преко статичког низа структура - са повезаном листом,

55
00:02:14,490 --> 00:02:16,450
не сасвим потребан велики комад меморије.

56
00:02:17,400 --> 00:02:20,530
1. чвор листе могао да живи на овом месту у меморији,

57
00:02:20,530 --> 00:02:23,160
и 2. чвор може бити скроз овамо.

58
00:02:23,160 --> 00:02:25,780
Можемо доћи до свих чворова, без обзира где се у меморији су,

59
00:02:25,780 --> 00:02:28,890
јер почевши од 1. чвор, поред показивача сваког чвора

60
00:02:28,890 --> 00:02:31,700
говори нам тачно где да идемо даље.

61
00:02:31,700 --> 00:02:33,670
>> Осим тога, ми не треба да кажем напред

62
00:02:33,670 --> 00:02:36,740
колики повезана листа ће бити начин да радимо са статичким низовима,

63
00:02:36,740 --> 00:02:39,060
јер можемо задржати додајући чворови на листу

64
00:02:39,060 --> 00:02:42,600
докле год има простора негде у меморији за нове чворова.

65
00:02:42,600 --> 00:02:45,370
Дакле, повезане листе су лако динамички величину.

66
00:02:45,370 --> 00:02:47,950
Рецимо, касније у програму треба додати још чворове

67
00:02:47,950 --> 00:02:49,350
у нашој листи.

68
00:02:49,350 --> 00:02:51,480
Да убаците нови чвор у нашој листи у лету,

69
00:02:51,480 --> 00:02:53,740
све што треба да урадите је да издвоји за ту меморију чвора,

70
00:02:53,740 --> 00:02:55,630
бућ у вредности података,

71
00:02:55,630 --> 00:02:59,070
а затим ставите га тамо где желимо подешавањем одговарајуће показиваче.

72
00:02:59,070 --> 00:03:02,310
>> На пример, ако бисмо желели да поставите чвор између

73
00:03:02,310 --> 00:03:04,020
2. и 3. чворови на листи,

74
00:03:04,020 --> 00:03:06,800
 не бисмо имали да се крећу 2. или 3. чворове уопште.

75
00:03:06,800 --> 00:03:09,190
Реци ми убацивањем ову црвену чвор.

76
00:03:09,190 --> 00:03:12,890
Све ћемо морати да урадимо је Сет нект показивач новог чвора

77
00:03:12,890 --> 00:03:14,870
да укаже на 3. чвора

78
00:03:14,870 --> 00:03:18,580
и онда РеВире нект показивач 2. чвора

79
00:03:18,580 --> 00:03:20,980
да укаже на нашем новом чвору.

80
00:03:22,340 --> 00:03:24,370
Дакле, можемо величину наше листе на лету

81
00:03:24,370 --> 00:03:26,090
јер наш рачунар не ослања на индексирање,

82
00:03:26,090 --> 00:03:28,990
већ на повезивању коришћења тројке да их сачувате.

83
00:03:29,120 --> 00:03:31,600
>> Међутим, недостатак повезане листе

84
00:03:31,600 --> 00:03:33,370
је да, за разлику од статичког низа,

85
00:03:33,370 --> 00:03:36,690
рачунар не може само скочити на средини листе.

86
00:03:38,040 --> 00:03:40,780
Пошто рачунар има да посети сваки чвор у повезаној листи

87
00:03:40,780 --> 00:03:42,330
доћи до следећег један,

88
00:03:42,330 --> 00:03:44,770
то ће трајати дуже да пронађете одређену чвор

89
00:03:44,770 --> 00:03:46,400
него би у низу.

90
00:03:46,400 --> 00:03:48,660
Да прођу цео списак захтева време пропорционално

91
00:03:48,660 --> 00:03:50,580
дужини листе,

92
00:03:50,580 --> 00:03:54,630
или О (н) у асимптотско нотацији.

93
00:03:54,630 --> 00:03:56,510
У просеку, достигавши било ког чвора

94
00:03:56,510 --> 00:03:58,800
Такође је потребно време пропорционална н.

95
00:03:58,800 --> 00:04:00,700
>> Сада, хајде да ствари напише неки код

96
00:04:00,700 --> 00:04:02,000
који ради са повезаним листама.

97
00:04:02,000 --> 00:04:04,220
Рецимо желимо повезано листу целих бројева.

98
00:04:04,220 --> 00:04:06,140
Можемо представљају чвор у нашем списку поново

99
00:04:06,140 --> 00:04:08,340
као струцт са 2 поља,

100
00:04:08,340 --> 00:04:10,750
интегер вредност назива 'вал'

101
00:04:10,750 --> 00:04:13,490
и следећег показивач на следећи чвор листе.

102
00:04:13,490 --> 00:04:15,660
Па, изгледа једноставно.

103
00:04:15,660 --> 00:04:17,220
>> Рецимо да желите да напишете функцију

104
00:04:17,220 --> 00:04:19,329
који прелази на листи и отиске Оут

105
00:04:19,329 --> 00:04:22,150
Вредност чувају у последњем чвору листе.

106
00:04:22,150 --> 00:04:24,850
Па, то значи да ћемо морати да прођу све чворове на листи

107
00:04:24,850 --> 00:04:27,310
да пронађе последњи, али пошто нисмо додајући

108
00:04:27,310 --> 00:04:29,250
или брисање ништа, ми не желимо да промените

109
00:04:29,250 --> 00:04:32,210
унутрашња структура наредних показивача на листи.

110
00:04:32,210 --> 00:04:34,790
>> Дакле, ми ћемо морати показивач посебно за пролаза

111
00:04:34,790 --> 00:04:36,940
који ћемо назвати "пописивача".

112
00:04:36,940 --> 00:04:38,870
То ће пузати кроз све елементе листе

113
00:04:38,870 --> 00:04:41,190
пратећи ланац од наредне показивача.

114
00:04:41,190 --> 00:04:43,750
Све смо ускладиштена је показивач на 1. чвора,

115
00:04:43,750 --> 00:04:45,730
или "шеф" листе.

116
00:04:45,730 --> 00:04:47,370
Шеф указује 1. чвора.

117
00:04:47,370 --> 00:04:49,120
То је типа показивач до чвора.

118
00:04:49,120 --> 00:04:51,280
>> Да бисте добили стварну 1. чвор у листи,

119
00:04:51,280 --> 00:04:53,250
морамо да дереференце овај показивач,

120
00:04:53,250 --> 00:04:55,100
али пре него што можемо да дереференце, морамо да проверите

121
00:04:55,100 --> 00:04:57,180
ако је показивач је нулл први.

122
00:04:57,180 --> 00:04:59,190
Ако је нула, листа је празна,

123
00:04:59,190 --> 00:05:01,320
и ми треба да одштампате поруку, јер је листа празна,

124
00:05:01,320 --> 00:05:03,250
не постоји последњи чвор.

125
00:05:03,250 --> 00:05:05,190
Али, рецимо да ова листа није празна.

126
00:05:05,190 --> 00:05:08,340
Ако није, онда треба пузати кроз целу листу

127
00:05:08,340 --> 00:05:10,440
док не дођемо до последњег чвор листе,

128
00:05:10,440 --> 00:05:13,030
и како можемо рећи да гледамо последњег чвора у листи?

129
00:05:13,670 --> 00:05:16,660
>> Па, ако је следећи показивач чвор је нула,

130
00:05:16,660 --> 00:05:18,320
знамо да смо на крају

131
00:05:18,320 --> 00:05:22,390
јер Ласт Нект показивач би имали Нема следећег чвор у листи да укаже на.

132
00:05:22,390 --> 00:05:26,590
То је добра пракса да се увек држати нект показивач иницијализован на НУЛЛ прошле чвора

133
00:05:26,590 --> 00:05:30,800
да имају стандардизован имовину која нас упозорава кад смо стигли на крај листе.

134
00:05:30,800 --> 00:05:33,510
>> Дакле, ако пописивач → следећи је нула,

135
00:05:34,120 --> 00:05:38,270
запамтите да стрелица синтакса је пречица за дереференцинг

136
00:05:38,270 --> 00:05:40,010
показивач на структуру, онда приступ

137
00:05:40,010 --> 00:05:42,510
Његова следећа поља једнак незгодно:

138
00:05:42,510 --> 00:05:48,750
(* Пописивач) поред..

139
00:05:49,820 --> 00:05:51,260
Када смо открили последњи чвор,

140
00:05:51,260 --> 00:05:53,830
желимо да одштампате пописивача → Вал,

141
00:05:53,830 --> 00:05:55,000
вредност у текућем чвору

142
00:05:55,000 --> 00:05:57,130
што знамо да је последњи.

143
00:05:57,130 --> 00:05:59,740
У супротном, ако нисмо још на последњем чвора у листи,

144
00:05:59,740 --> 00:06:02,340
морамо да пређемо на следећи чвор у листи

145
00:06:02,340 --> 00:06:04,750
и проверите да ли је то последњи.

146
00:06:04,750 --> 00:06:07,010
Да бисте то урадили, само смо поставили наш пописивача показивач

147
00:06:07,010 --> 00:06:09,840
да укаже на следећу вредност тренутног чвора,

148
00:06:09,840 --> 00:06:11,680
који је, следећи чвор у листи.

149
00:06:11,680 --> 00:06:13,030
Ово се ради постављањем

150
00:06:13,030 --> 00:06:15,280
пописивач = пописивач → следећи.

151
00:06:16,050 --> 00:06:18,960
Онда смо поновите овај процес, са петље, на пример,

152
00:06:18,960 --> 00:06:20,960
док не нађемо последњи чвор.

153
00:06:20,960 --> 00:06:23,150
Тако, на пример, ако је пописивач указује на глави,

154
00:06:24,050 --> 00:06:27,710
смо поставили пописивачу да укажемо на гусеничар → нект,

155
00:06:27,710 --> 00:06:30,960
што је исто као и следеће области 1. чвора.

156
00:06:30,960 --> 00:06:33,620
Дакле, сада је наш пописивач указује на 2. чвора,

157
00:06:33,620 --> 00:06:35,480
и, опет, понављамо ово са петље,

158
00:06:37,220 --> 00:06:40,610
док смо нашли последњи чвор, то јест,

159
00:06:40,610 --> 00:06:43,640
Куда даље показивачем чвора указује на нулл.

160
00:06:43,640 --> 00:06:45,070
И тамо га имамо,

161
00:06:45,070 --> 00:06:47,620
нашли смо последњи чвор у листи, као и да штампају његову вредност,

162
00:06:47,620 --> 00:06:50,800
ми само користимо финишер → Вал.

163
00:06:50,800 --> 00:06:53,130
>> Преласком није тако лоше, али шта је са убацивањем?

164
00:06:53,130 --> 00:06:56,290
Рецимо да желите да убаците цео број у 4. позицији

165
00:06:56,290 --> 00:06:58,040
у цео листи.

166
00:06:58,040 --> 00:07:01,280
То је између садашњих 3. и 4. чворова.

167
00:07:01,280 --> 00:07:03,760
Опет, морамо прећи листу само да

168
00:07:03,760 --> 00:07:06,520
доћи до 3. елемента, онај смо убацивање после.

169
00:07:06,520 --> 00:07:09,300
Дакле, ми стварамо показивач пописивачу поново да пролазе листу,

170
00:07:09,300 --> 00:07:11,400
проверите да ли је наша показивач глава је нула,

171
00:07:11,400 --> 00:07:14,810
а ако то није, истичу наше показивач пописивача на челу чвора.

172
00:07:16,880 --> 00:07:18,060
Дакле, ми смо на 1. елемента.

173
00:07:18,060 --> 00:07:21,020
Морамо да идемо напред још 2 елемента пре него што можемо да убаците

174
00:07:21,020 --> 00:07:23,390
тако да можемо да користимо за петљу

175
00:07:23,390 --> 00:07:26,430
инт и = 1; и <3 и + +

176
00:07:26,430 --> 00:07:28,590
иу свакој итерацији петље,

177
00:07:28,590 --> 00:07:31,540
унапредити нашу показивач пописивачу напред за 1 чвора

178
00:07:31,540 --> 00:07:34,570
провером ако Следеће поље тренутни чвор је нула,

179
00:07:34,570 --> 00:07:37,550
а ако није, преместите показивач нашу пописивача до следећег чвора

180
00:07:37,550 --> 00:07:41,810
постављајући га једнако на следећи показивач тренутног чвора.

181
00:07:41,810 --> 00:07:45,210
Дакле, пошто је наш јер петља каже да то уради

182
00:07:45,210 --> 00:07:47,550
два пута,

183
00:07:49,610 --> 00:07:51,190
Стигли смо на 3. чвор,

184
00:07:51,190 --> 00:07:53,110
и када је наш показивач пописивач је достигао чвор после

185
00:07:53,110 --> 00:07:55,270
коју желите да убаците цео наш нови,

186
00:07:55,270 --> 00:07:57,050
како ми заправо урадите убацивање?

187
00:07:57,050 --> 00:07:59,440
>> Па, наш нови цео мора да се убаци у листу

188
00:07:59,440 --> 00:08:01,250
као део сопственог чвора струцт,

189
00:08:01,250 --> 00:08:03,140
јер ово је стварно низ чворова.

190
00:08:03,140 --> 00:08:05,690
Дакле, хајде да направимо нови показивач на чвор

191
00:08:05,690 --> 00:08:08,910
зове 'нев_ноде'

192
00:08:08,910 --> 00:08:11,800
и подесите га да укаже на меморију која се сада издвајају

193
00:08:11,800 --> 00:08:14,270
на гомили за саму чвора,

194
00:08:14,270 --> 00:08:16,000
и колико меморије морамо да издвоји?

195
00:08:16,000 --> 00:08:18,250
Па, величине чвора,

196
00:08:20,450 --> 00:08:23,410
и желимо да подесите поље Вал да цео да желимо да убаците.

197
00:08:23,410 --> 00:08:25,590
Рецимо, 6.

198
00:08:25,590 --> 00:08:27,710
Сада, чвор садржи нашу целобројну вредност.

199
00:08:27,710 --> 00:08:30,650
Такође је добра пракса да се покрене следеће поље новог чвора

200
00:08:30,650 --> 00:08:33,690
да укаже на нулл,

201
00:08:33,690 --> 00:08:35,080
али шта сада?

202
00:08:35,080 --> 00:08:37,179
>> Морамо да променимо унутрашњу структуру листе

203
00:08:37,179 --> 00:08:40,409
и наредне показивачи садржани у постојећим листи је

204
00:08:40,409 --> 00:08:42,950
3. и 4. чворова.

205
00:08:42,950 --> 00:08:46,560
Од наредне показивачи одређују редослед на листи,

206
00:08:46,560 --> 00:08:48,650
и пошто смо убацивање наш нови чвор

207
00:08:48,650 --> 00:08:50,510
право у средини листе,

208
00:08:50,510 --> 00:08:52,010
то може бити мало теже.

209
00:08:52,010 --> 00:08:54,250
То је зато, запамтите, наш рачунар

210
00:08:54,250 --> 00:08:56,250
зна само локацију чворова у листи

211
00:08:56,250 --> 00:09:00,400
због наредних показивача ускладиштених у претходним чворова.

212
00:09:00,400 --> 00:09:03,940
Дакле, ако смо икада изгубили траг било ког од ових локација,

213
00:09:03,940 --> 00:09:06,860
кажу да променом једног од наредних тројке у нашој листи,

214
00:09:06,860 --> 00:09:09,880
На пример, рећи да смо променили

215
00:09:09,880 --> 00:09:12,920
Следеће поље 3. чвора

216
00:09:12,920 --> 00:09:15,610
да се укаже на неке чвора овамо.

217
00:09:15,610 --> 00:09:17,920
Ми би од среће, јер ми не би

218
00:09:17,920 --> 00:09:20,940
имате идеју где да нађе остатак листе,

219
00:09:20,940 --> 00:09:23,070
и то је очигледно лоше.

220
00:09:23,070 --> 00:09:25,080
Дакле, морамо бити опрезни заиста о наредби

221
00:09:25,080 --> 00:09:28,360
у којима смо манипулишу нашим наредним показивачи током убацивања.

222
00:09:28,360 --> 00:09:30,540
>> Дакле, да поједностави ово, рецимо да

223
00:09:30,540 --> 00:09:32,220
наши први 4 чворови

224
00:09:32,220 --> 00:09:36,200
се зову А, Б, Ц и Д, са стрелицама представљају ланац показивачи

225
00:09:36,200 --> 00:09:38,070
који повезују чворове.

226
00:09:38,070 --> 00:09:40,050
Дакле, морамо да убаците наш нови чвор

227
00:09:40,050 --> 00:09:42,070
између чворова Ц и Д.

228
00:09:42,070 --> 00:09:45,060
То је важно да то уради у правом циљу, а ја ћу вам показати зашто.

229
00:09:45,060 --> 00:09:47,500
>> Погледајмо на погрешан начин да то уради први.

230
00:09:47,500 --> 00:09:49,490
Хеј, ми знамо нови чвор мора доћи одмах после Ц,

231
00:09:49,490 --> 00:09:51,910
па хајде да поставимо Ц је следећи показивач

232
00:09:51,910 --> 00:09:54,700
да укаже на нев_ноде.

233
00:09:56,530 --> 00:09:59,180
Добро, изгледа ок, само морамо да завршимо до сада од

234
00:09:59,180 --> 00:10:01,580
чинећи следећу тачку показивач новог чвора до Д,

235
00:10:01,580 --> 00:10:03,250
Али чекај, како можемо то да урадимо?

236
00:10:03,250 --> 00:10:05,170
Једина ствар која је могла да нам кажете где је Д био,

237
00:10:05,170 --> 00:10:07,630
је следећи показивач претходно ускладиштени у Ц,

238
00:10:07,630 --> 00:10:09,870
али ми преписао тај показивач

239
00:10:09,870 --> 00:10:11,170
да укаже на нови чвор,

240
00:10:11,170 --> 00:10:14,230
тако да више немамо никакву представу где је Д је у меморији,

241
00:10:14,230 --> 00:10:17,020
а ми смо изгубили остатак листе.

242
00:10:17,020 --> 00:10:19,000
Није добро.

243
00:10:19,000 --> 00:10:21,090
>> Дакле, како да радимо ово право?

244
00:10:22,360 --> 00:10:25,090
Прво, усмерите показивач на нект Д. Нови чвора

245
00:10:26,170 --> 00:10:28,990
Сада, како нови чвор и Ц је следећи показивачи

246
00:10:28,990 --> 00:10:30,660
указују на исти чвор, Д,

247
00:10:30,660 --> 00:10:32,290
али то је у реду.

248
00:10:32,290 --> 00:10:35,680
Сада можемо да тачка Ц је следећи показивач на новом чвору.

249
00:10:37,450 --> 00:10:39,670
Дакле, ми смо урадили без губљења података.

250
00:10:39,670 --> 00:10:42,280
У коду, Ц је тренутни чвор

251
00:10:42,280 --> 00:10:45,540
да траверсал показивач финишер указује да,

252
00:10:45,540 --> 00:10:50,400
и Д представља чвора истакао да до следећег поља тренутног чвора,

253
00:10:50,400 --> 00:10:52,600
или пописивач → следећи.

254
00:10:52,600 --> 00:10:55,460
Дакле, ми смо први Сет нект показивач новог чвора

255
00:10:55,460 --> 00:10:57,370
да укаже на гусеничар → нект,

256
00:10:57,370 --> 00:11:00,880
Исто тако смо рекли нев_ноде идуће показивач треба

257
00:11:00,880 --> 00:11:02,780
указују на Д на слици.

258
00:11:02,780 --> 00:11:04,540
Онда можемо да поставимо следећи показивач тренутног чвора

259
00:11:04,540 --> 00:11:06,330
нашем новом чвору,

260
00:11:06,330 --> 00:11:10,980
баш као што смо морали да чекамо да се укаже Ц до нев_ноде у цртежу.

261
00:11:10,980 --> 00:11:12,250
Сада је све у реду, а нисмо изгубили

262
00:11:12,250 --> 00:11:14,490
евиденцију о свим подацима, а ми смо били у стању да само

263
00:11:14,490 --> 00:11:16,200
држимо нашу нову чвор у средини листе

264
00:11:16,200 --> 00:11:19,330
без обнови целу ствар, или чак мења елементе

265
00:11:19,330 --> 00:11:22,490
Тако бисмо морали да са фиксне дужине низа.

266
00:11:22,490 --> 00:11:26,020
>> Дакле, повезане листе су основни, али важан, динамична структура података

267
00:11:26,020 --> 00:11:29,080
који имају и предности и мане

268
00:11:29,080 --> 00:11:31,260
у поређењу са низовима и других структура података,

269
00:11:31,260 --> 00:11:33,350
и као што је често случај у компјутерске науке,

270
00:11:33,350 --> 00:11:35,640
важно је да знате када да користите сваки алат,

271
00:11:35,640 --> 00:11:37,960
тако да можете да изаберете прави алат за правом послу.

272
00:11:37,960 --> 00:11:40,060
>> За више праксе, покушајте писање функције

273
00:11:40,060 --> 00:11:42,080
брисање чворова са повезаном листи -

274
00:11:42,080 --> 00:11:44,050
запамтите да буду опрезни о редоследу којим сте преуредили

275
00:11:44,050 --> 00:11:47,430
ваш следећи показивачи да обезбеди да се не изгубе комад листи -

276
00:11:47,430 --> 00:11:50,200
или функције за бројање чворове у повезаној листи,

277
00:11:50,200 --> 00:11:53,280
или забавно један, да преокрене редослед свих чворова у повезаној листи.

278
00:11:53,280 --> 00:11:56,090
>> Моје име је Џексон Стеинкамп, ово је ЦС50.