1
00:00:00,000 --> 00:00:00,270

2
00:00:00,270 --> 00:00:01,978
>> ПРЕДСЕДНИК: Значи, ми смо у
наука на Харварду

3
00:00:01,978 --> 00:00:04,770
центар, који је раскрсница
Харвард универзитету.

4
00:00:04,770 --> 00:00:09,000
Много научних одељења имају
њихове учионице и канцеларије у овде.

5
00:00:09,000 --> 00:00:12,020
Шта је иза нас овде
је Марко сам рачунар,

6
00:00:12,020 --> 00:00:14,650
који је био рани
електромеханички рачунар.

7
00:00:14,650 --> 00:00:17,050
>> Тако сам Марк рачунар
је овде на Харварду

8
00:00:17,050 --> 00:00:22,410
јер Хауард Аикен Хатавеј, који је био
особа која замишљен и дизајниран

9
00:00:22,410 --> 00:00:26,240
машина, у сарадњи
са ИБМ инжењера,

10
00:00:26,240 --> 00:00:30,970
био професор на Харварду
од примењене математике.

11
00:00:30,970 --> 00:00:37,420
И он је желео да ублажи рад
рјешавања нумеричких једначина

12
00:00:37,420 --> 00:00:41,430
механичком обрачун који
је урађено на оловку и папир.

13
00:00:41,430 --> 00:00:44,660
И оно што ми овде имамо јесте
заправо само комад тога.

14
00:00:44,660 --> 00:00:48,630
То је био дуг 51 метара, када
то је све у једном комаду.

15
00:00:48,630 --> 00:00:51,970
>> То може да уради три додатке у секунди.

16
00:00:51,970 --> 00:00:54,580
Множење је трајало шест секунди.

17
00:00:54,580 --> 00:00:57,940
И подела трајало 15 секунди.

18
00:00:57,940 --> 00:01:02,700
Дакле, ово је био огроман напредак у
раде ствари са оловком и папиром,

19
00:01:02,700 --> 00:01:05,410
али је био спор посао.

20
00:01:05,410 --> 00:01:07,700
>> И држећи машину
иде све време

21
00:01:07,700 --> 00:01:13,420
био главни подвиг електромеханичких
инжењеринг експертиза.

22
00:01:13,420 --> 00:01:16,940
Он је коришћен за балистику
калкулације, за израчунавање

23
00:01:16,940 --> 00:01:19,950
трајекторија пројектила.

24
00:01:19,950 --> 00:01:23,880
И то је такође коришћена за мало
прорачуна у Манхаттан

25
00:01:23,880 --> 00:01:30,620
Пројекат утврђивања права
параметри за атомску бомбу.

26
00:01:30,620 --> 00:01:34,060
Шта ви овде видите су папирне траке дискови.

27
00:01:34,060 --> 00:01:38,380
>> Дакле, програм је ударио у
папирне траке и био на петљи.

28
00:01:38,380 --> 00:01:41,650
Оно што видите постоје
регистри да би

29
00:01:41,650 --> 00:01:46,890
одговарају ускладиштен меморије
машина, који је коришћен само за податке.

30
00:01:46,890 --> 00:01:49,310
Сам програм је фиксна.

31
00:01:49,310 --> 00:01:52,290
Ови електронски писаће машине
су коришћени за штампање излаз.

32
00:01:52,290 --> 00:01:56,040
>> Ови бирања, који
има 10 позиције, су

33
00:01:56,040 --> 00:01:57,950
где би убаците константу.

34
00:01:57,950 --> 00:02:01,250
Дакле, програм је фиксиран на папирне траке.

35
00:02:01,250 --> 00:02:04,170
А ако сте имали константу,
као да имате у Ц коду -

36
00:02:04,170 --> 00:02:09,614
поставите неки променљива једнака 47
на почетку вашег програма -

37
00:02:09,614 --> 00:02:10,780
ово је еквивалентно овде.

38
00:02:10,780 --> 00:02:15,740
Ти би бирали у броју 47
на њих користећи ове регистре.

39
00:02:15,740 --> 00:02:19,290
Рачунарски еквивалент
ово је много мање

40
00:02:19,290 --> 00:02:26,760
од најмање ручни сат
рачунар који се сада производи.