1
00:00:00,000 --> 00:00:06,030
>> [Мусиц плаиинг]

2
00:00:06,030 --> 00:00:08,390
>> Даг Ллоид: показивачи, ту смо.

3
00:00:08,390 --> 00:00:11,080
Ово ће вероватно
бити најтеже теме

4
00:00:11,080 --> 00:00:12,840
да говоримо о у ЦС50.

5
00:00:12,840 --> 00:00:15,060
А ако сте прочитали
ништа о тројкама

6
00:00:15,060 --> 00:00:19,080
пре него што можда мало
застрашивање иде у овај видео.

7
00:00:19,080 --> 00:00:21,260
Истина је показивачи
Да ли дозвољавате могућност

8
00:00:21,260 --> 00:00:23,740
да можда зезнути
гадно кад си

9
00:00:23,740 --> 00:00:27,450
рад са варијабли, и података,
и изазива ваш програм да се сруши.

10
00:00:27,450 --> 00:00:30,490
Али они у ствари стварно корисно
и они нас заиста одличан начин омогућити

11
00:00:30,490 --> 00:00:33,340
да прође податке назад и
назад између функција,

12
00:00:33,340 --> 00:00:35,490
да смо иначе не можемо да урадимо.

13
00:00:35,490 --> 00:00:37,750
>> И оно што стварно
желите да урадите овде је воз

14
00:00:37,750 --> 00:00:41,060
да имаш добар показивач дисциплину, тако
које можете користити савете ефикасно

15
00:00:41,060 --> 00:00:43,850
да ваши програми који много боље.

16
00:00:43,850 --> 00:00:48,220
Као што сам рекао показивачи нам дати другачији
начин да се прође података између функција.

17
00:00:48,220 --> 00:00:50,270
Сада, ако се сећате из
један ранији видео када

18
00:00:50,270 --> 00:00:53,720
причали смо о
променљива обим, поменуо сам

19
00:00:53,720 --> 00:01:00,610
да су сви подаци које смо проћи између
Функције у Ц доноси вредност.

20
00:01:00,610 --> 00:01:03,070
И не могу да користе да
термин, шта сам тамо мислио

21
00:01:03,070 --> 00:01:07,170
је да смо пролазе копије података.

22
00:01:07,170 --> 00:01:12,252
Када смо проћи променљиву у функцији,
Ми заправо не пролази променљиву

23
00:01:12,252 --> 00:01:13,210
функцији, зар не?

24
00:01:13,210 --> 00:01:17,670
Пролазимо копију
да су подаци у функцији.

25
00:01:17,670 --> 00:01:20,760
Функција ради оно што хоће
а обрачунава неку вредност,

26
00:01:20,760 --> 00:01:23,180
и можда ћемо користити тај вредности
када га враћа.

27
00:01:23,180 --> 00:01:26,700
>> Био је један изузетак
ово правило о положеном по вредности,

28
00:01:26,700 --> 00:01:31,210
па ћемо се вратити на оно што је
је мало касније у овом видеу.

29
00:01:31,210 --> 00:01:34,880
Ако користимо уместо савете
употребе варијабли,

30
00:01:34,880 --> 00:01:38,180
или уместо променљиве
сами или копије варијабли,

31
00:01:38,180 --> 00:01:43,790
сада можемо проћи променљиве око
између функција на другачији начин.

32
00:01:43,790 --> 00:01:46,550
То значи да ако направимо
промена у једне функције,

33
00:01:46,550 --> 00:01:49,827
та промена ће заправо узети
утицати у другачију функцију.

34
00:01:49,827 --> 00:01:52,160
Опет, то је нешто што
нисмо могли да урадимо раније,

35
00:01:52,160 --> 00:01:56,979
а ако сте икада покушали да мењате
вредност две променљиве у функцији,

36
00:01:56,979 --> 00:01:59,270
сте приметили овај проблем
врста ситне, зар не?

37
00:01:59,270 --> 00:02:04,340
>> Ако желимо да заменимо Кс и И, и ми
проследите их на функцију која се зове замена,

38
00:02:04,340 --> 00:02:08,680
унутар функције замијенити
променљиве уради размену вредности.

39
00:02:08,680 --> 00:02:12,600
Један постаје два, два постаје
један, али ми не стварно

40
00:02:12,600 --> 00:02:16,890
мења ништа у оригиналу
функција, у саговорником.

41
00:02:16,890 --> 00:02:19,550
Зато што не можемо, ми смо само
рад са копијама њима.

42
00:02:19,550 --> 00:02:24,760
Са показивачима Иако, можемо
у ствари пролазе Кс и И у функцији.

43
00:02:24,760 --> 00:02:26,960
Та функција може да уради
нешто са њима.

44
00:02:26,960 --> 00:02:29,250
И те променљиве вредности
заправо може променити.

45
00:02:29,250 --> 00:02:33,710
Дакле, то је сасвим промена
наша способност да радимо са подацима.

46
00:02:33,710 --> 00:02:36,100
>> Пре него што зароните у
показивачи, мислим да је вредно

47
00:02:36,100 --> 00:02:38,580
узимање неколико минута на
вратимо на основе овде.

48
00:02:38,580 --> 00:02:41,000
И да погледамо како
компјутерске меморије радови

49
00:02:41,000 --> 00:02:45,340
јер ова два предмета иду
да заправо бити прилично међусобно повезани.

50
00:02:45,340 --> 00:02:48,480
Као што вероватно знате,
на вашем рачунарском систему

51
00:02:48,480 --> 00:02:51,310
имате хард диск или
можда ССД диск,

52
00:02:51,310 --> 00:02:54,430
нека врста складишта филе лоцатион.

53
00:02:54,430 --> 00:02:57,950
Обично је негдје у
насеље 250 гигабајта

54
00:02:57,950 --> 00:02:59,810
да можда неколико терабајта сада.

55
00:02:59,810 --> 00:03:02,270
И то је место где све своје
фајлова на крају ливе,

56
00:03:02,270 --> 00:03:04,870
чак и када је затворен рачунар
искључен, можете га поново укључите

57
00:03:04,870 --> 00:03:09,190
и наћи ћеш ти фајлови постоје
опет када поново покренете систем.

58
00:03:09,190 --> 00:03:14,820
Али дискова, као хард диск,
су ХДД или ССД диск, ССД,

59
00:03:14,820 --> 00:03:16,050
само складишни простор.

60
00:03:16,050 --> 00:03:20,400
>> Ми заправо не може ништа са
подаци који се у хард диску,

61
00:03:20,400 --> 00:03:22,080
или солид стате уређајем.

62
00:03:22,080 --> 00:03:24,950
Да би се заиста променити
података или преместите га около,

63
00:03:24,950 --> 00:03:28,800
морамо да га преселе у
РАМ меморија директног приступа.

64
00:03:28,800 --> 00:03:31,170
Сада РАМ-а, имате много
мање у рачунару.

65
00:03:31,170 --> 00:03:34,185
Можете имати негде у
насеље 512 мегабајта

66
00:03:34,185 --> 00:03:38,850
ако имате старији рачунар,
да можда два, четири, осам, 16,

67
00:03:38,850 --> 00:03:41,820
можда чак и мало
више гигабајта РАМ-а.

68
00:03:41,820 --> 00:03:46,390
Дакле, то је много мањи, али то је
где су сви испарљивих података постоји.

69
00:03:46,390 --> 00:03:48,270
То је место где можемо да променимо ствари.

70
00:03:48,270 --> 00:03:53,350
Али, када се окренемо наше рачунар,
све податке у РАМ је уништен.

71
00:03:53,350 --> 00:03:57,150
>> Зато морамо да имамо хард диск
за трајнији локацији тога,

72
00:03:57,150 --> 00:03:59,720
тако да Он постоји било би
бити стварно лоше ако сваки пут ми

73
00:03:59,720 --> 00:04:03,310
се наше рачунар, сваки
фајл у нашем систему је уништено.

74
00:04:03,310 --> 00:04:05,600
Тако радимо унутар РАМ-а.

75
00:04:05,600 --> 00:04:09,210
И сваки пут када говоримо о
меморија, прилично, у ЦС50,

76
00:04:09,210 --> 00:04:15,080
говоримо о РАМ-а, а не хард диск.

77
00:04:15,080 --> 00:04:18,657
>> Дакле, када се ствари у меморију,
заузима одређену количину простора.

78
00:04:18,657 --> 00:04:20,740
Све врсте података које
смо радили са

79
00:04:20,740 --> 00:04:23,480
заузимају другачији
количине простора у РАМ.

80
00:04:23,480 --> 00:04:27,600
Дакле, сваки пут када направите цео
вариабле, четири бајта меморије

81
00:04:27,600 --> 00:04:30,750
се издвојила у РАМ тако да
може да ради са тим цео број.

82
00:04:30,750 --> 00:04:34,260
Можете прогласи цео број,
промените га, га доделити

83
00:04:34,260 --> 00:04:36,700
на вредност 10 повећаваног
са једним, тако даље и тако даље.

84
00:04:36,700 --> 00:04:39,440
Све што треба да се деси у
РАМ и добићете четири бајта

85
00:04:39,440 --> 00:04:42,550
за рад са за сваки
цео број који сте креирали.

86
00:04:42,550 --> 00:04:45,410
>> Свака вам знак
створити добија један бајт.

87
00:04:45,410 --> 00:04:48,160
То је само колико простора има
потребно да сачувате карактер.

88
00:04:48,160 --> 00:04:51,310
Сваки пловак, прави
број, добија четири бајта

89
00:04:51,310 --> 00:04:53,390
осим ако је дупли
прецизност флоатинг поинт

90
00:04:53,390 --> 00:04:56,510
број, који вам омогућава да
имају прецизније или више бројева

91
00:04:56,510 --> 00:04:59,300
после децималног зареза
без губитка прецизности,

92
00:04:59,300 --> 00:05:01,820
који заузимају осам бајтова меморије.

93
00:05:01,820 --> 00:05:06,730
Лонг чезне, стварно велики целих,
Такође заузимају осам бајтова меморије.

94
00:05:06,730 --> 00:05:09,000
Колико бајтова меморије
Не Жице заузимају?

95
00:05:09,000 --> 00:05:12,990
Па хајде да стави иглу у том питању
за сада, али ћемо се вратити на то.

96
00:05:12,990 --> 00:05:17,350
>> Дакле, вратимо се на ову идеју меморије као
велики низ бајтова величине ћелија.

97
00:05:17,350 --> 00:05:20,871
То је заиста све што је, то је
само огроман број ћелија,

98
00:05:20,871 --> 00:05:23,370
као и сваки други низ који
сте упознати са и види,

99
00:05:23,370 --> 00:05:26,430
осим сваког елемента је један бајт гола.

100
00:05:26,430 --> 00:05:30,030
И баш као низ,
сваки елемент има адресу.

101
00:05:30,030 --> 00:05:32,120
Сваки елемент низа
има индекс, и ми

102
00:05:32,120 --> 00:05:36,302
могу користити тај индекс да уради тзв
директног приступа на низ.

103
00:05:36,302 --> 00:05:38,510
Ми не морамо да се крећу од
почетак низа,

104
00:05:38,510 --> 00:05:40,569
Посматрајте кроз сваки
један елемент тога,

105
00:05:40,569 --> 00:05:41,860
да пронађу оно што тражите.

106
00:05:41,860 --> 00:05:45,790
Можемо само рећи, хоћу да се до
15. елеменат или елеменат 100..

107
00:05:45,790 --> 00:05:49,930
И можете само да прође у том броју
и добити вредност коју тражите.

108
00:05:49,930 --> 00:05:54,460
>> Слично сваки локација
у меморији има адресу.

109
00:05:54,460 --> 00:05:57,320
Дакле, ваше сећање можда
изгледа отприлике овако.

110
00:05:57,320 --> 00:06:01,420
Ево мали комад
меморија, ово је 20 бајтова меморије.

111
00:06:01,420 --> 00:06:04,060
Првих 20 бајтова јер је мој
обраћа на дну

112
00:06:04,060 --> 00:06:08,890
су 0, 1, 2, 3, и тако
на све путу до 19 година.

113
00:06:08,890 --> 00:06:13,190
И када прогласити променљиве и
када почнем да радим са њима,

114
00:06:13,190 --> 00:06:15,470
Систем ће се поставити
осим мало простора за мене

115
00:06:15,470 --> 00:06:17,595
У овом меморије за рад
са мојим варијабли.

116
00:06:17,595 --> 00:06:21,610
Дакле, могло би се рећи, цхар ц једнако капитал
Х. и шта ће се десити?

117
00:06:21,610 --> 00:06:23,880
Па систем ће се
издвојено за мене један бајт.

118
00:06:23,880 --> 00:06:27,870
У овом случају то је изабрао бајтова више
четири, бајт на адреси четири,

119
00:06:27,870 --> 00:06:31,310
и то ће чувања резултата
Писмо капитал Х у ту за мене.

120
00:06:31,310 --> 00:06:34,350
Ако сам тада рекао инт брзину
ограничење једнако 65, то је

121
00:06:34,350 --> 00:06:36,806
да издвоји четири
бајтова меморије за мене.

122
00:06:36,806 --> 00:06:39,180
И то ће третирати оне
четири бајта као једну јединицу

123
00:06:39,180 --> 00:06:41,305
јер оно што радимо
витх је цео број овде.

124
00:06:41,305 --> 00:06:44,350
И то ће да сачувате 65 унутра.

125
00:06:44,350 --> 00:06:47,000
>> Сада већ сам некако
Говорим ти мало лаж,

126
00:06:47,000 --> 00:06:50,150
у праву, јер знамо да
рачунари раде у бинарном.

127
00:06:50,150 --> 00:06:53,100
Они не разумеју
нужно шта је капитал Х

128
00:06:53,100 --> 00:06:57,110
или шта је 65, само су
разумеју бинарне, нула и јединица.

129
00:06:57,110 --> 00:06:59,000
И тако заправо оно што
смо складиштење тамо

130
00:06:59,000 --> 00:07:03,450
није слово Х и број 65,
туку бинарни прикази

131
00:07:03,450 --> 00:07:06,980
него, што изгледам
мало нешто овако.

132
00:07:06,980 --> 00:07:10,360
А нарочито у
контекст интегер променљиве,

133
00:07:10,360 --> 00:07:13,559
то неће само испљунути,
то неће да се третира као један четири

134
00:07:13,559 --> 00:07:15,350
бајтова комад нужно,
то заправо догађа

135
00:07:15,350 --> 00:07:19,570
да га третирају као један бајт четири комадића,
што може да изгледа отприлике овако.

136
00:07:19,570 --> 00:07:22,424
А ни то није
потпуно тачно било,

137
00:07:22,424 --> 00:07:24,840
због нечега што се зове
биг ендиан, која нисмо

138
00:07:24,840 --> 00:07:26,965
ће добити у, али
Ако сте радознали о,

139
00:07:26,965 --> 00:07:29,030
можете да прочитате горе на мало
и велики биг ендиан.

140
00:07:29,030 --> 00:07:31,640
Али због овог аргумента,
због овог видеа,

141
00:07:31,640 --> 00:07:34,860
хајде да претпоставимо да је,
Чињеница, како би број 65

142
00:07:34,860 --> 00:07:36,970
бити заступљена у
меморија на сваком систему,

143
00:07:36,970 --> 00:07:38,850
мада то није сасвим тачно.

144
00:07:38,850 --> 00:07:41,700
>> Али хајде да ствари само да
ослободити од свих бинарних у потпуности,

145
00:07:41,700 --> 00:07:44,460
и само размишља Х
и 65, то је много лакше

146
00:07:44,460 --> 00:07:47,900
да размишљају о томе као
да као људско биће.

147
00:07:47,900 --> 00:07:51,420
У реду, тако да се чини можда
мало случајно да И'ве- мој систем

148
00:07:51,420 --> 00:07:55,130
није ми бајтова 5, 6, 7,
и 8 да сачувате цео.

149
00:07:55,130 --> 00:07:58,580
Постоји разлог за то, такође, што
нећемо ући одмах, али довољно

150
00:07:58,580 --> 00:08:00,496
је рећи да оно што
рачунар ради овде

151
00:08:00,496 --> 00:08:02,810
је вероватно добар потез на свом делу.

152
00:08:02,810 --> 00:08:06,020
Да не ми меморију која је
нужно бацк то бацк.

153
00:08:06,020 --> 00:08:10,490
Иако ће то учинити сада
ако желим да се још један низ,

154
00:08:10,490 --> 00:08:13,080
зове презиме, и ја желим
ставити Лојд тамо.

155
00:08:13,080 --> 00:08:18,360
Ја ћу морати да стане један
карактер, свако писмо које је

156
00:08:18,360 --> 00:08:21,330
ће захтевати један
карактер, један бајт меморије.

157
00:08:21,330 --> 00:08:26,230
Дакле, ако сам могао ставити Ллоид у мом низу
овако сам прилично добро да иде, зар не?

158
00:08:26,230 --> 00:08:28,870
Шта недостаје?

159
00:08:28,870 --> 00:08:31,840
>> Запамтите да сваки низ радимо
са у Ц завршава са обрнуте косе црте нула,

160
00:08:31,840 --> 00:08:33,339
и ми не можемо да изоставити овде, такође.

161
00:08:33,339 --> 00:08:36,090
Морамо да издвоји један бајт
меморије да одржи тако смо

162
00:08:36,090 --> 00:08:39,130
знам када је наш низ заврши.

163
00:08:39,130 --> 00:08:41,049
Дакле, да поновим овај аранжман
од тога како ствари

164
00:08:41,049 --> 00:08:42,799
налазе у меморији моћи
бити мало случајан,

165
00:08:42,799 --> 00:08:44,870
али то је заправо како
већина системи су дизајнирани.

166
00:08:44,870 --> 00:08:48,330
Да бисте их построје на умно
од четири, опет из разлога

167
00:08:48,330 --> 00:08:50,080
да не треба да
ући сада.

168
00:08:50,080 --> 00:08:53,060
Али ово, па сам га довољно рећи да
после ове три линије кода,

169
00:08:53,060 --> 00:08:54,810
то је оно што меморија може да изгледа.

170
00:08:54,810 --> 00:08:58,930
Ако треба меморијских локација
4, 8, 12 и држати своје податке,

171
00:08:58,930 --> 00:09:01,100
то је оно што ме сећање може да изгледа.

172
00:09:01,100 --> 00:09:04,062
>> И само бити посебно
педантан овде, када

173
00:09:04,062 --> 00:09:06,020
говоримо о меморији
Обично адресе

174
00:09:06,020 --> 00:09:08,390
учинити помоћу хексадецималне ознаке.

175
00:09:08,390 --> 00:09:12,030
Па зашто не бисмо претворити све од њих
од децимале до хексадецималном

176
00:09:12,030 --> 00:09:15,010
само зато што је то генерално
како смо се односе на меморију.

177
00:09:15,010 --> 00:09:17,880
Дакле, уместо да буде 0 путем
19, оно што имамо је нула

178
00:09:17,880 --> 00:09:20,340
к нула нула к1 кроз три.

179
00:09:20,340 --> 00:09:23,790
То су 20 бајтова меморије које смо
су или гледамо на овој слици

180
00:09:23,790 --> 00:09:25,540
баш овде.

181
00:09:25,540 --> 00:09:29,310
>> Дакле, све то што је рекао, идемо
корак даље од меморије за секунду

182
00:09:29,310 --> 00:09:30,490
и натраг у тројкама.

183
00:09:30,490 --> 00:09:32,420
Овде је најважније
ствар коју треба запамтити

184
00:09:32,420 --> 00:09:34,070
као што почнете да радите са показивачима.

185
00:09:34,070 --> 00:09:36,314
Показивач није ништа
више од адресе.

186
00:09:36,314 --> 00:09:38,230
Ја ћу поново, јер кажу
је толико важно,

187
00:09:38,230 --> 00:09:42,730
показивач није ништа
више од адресе.

188
00:09:42,730 --> 00:09:47,760
Показивачи су адресе на локације
у знак сећања где променљиве живе.

189
00:09:47,760 --> 00:09:52,590
Знајући да је надамо се постаје
мало лакше радити са њима.

190
00:09:52,590 --> 00:09:54,550
Још једна ствар коју волим
да урадите је да некако имам

191
00:09:54,550 --> 00:09:58,510
дијаграма визуелно представља оно што је
догађа са различитим линија кода.

192
00:09:58,510 --> 00:10:00,660
И ми ћемо урадити пар
пута у тројкама,

193
00:10:00,660 --> 00:10:03,354
и када говоримо о динамички
алокација меморије као добро.

194
00:10:03,354 --> 00:10:06,020
Зато што мислим да ови дијаграми
може бити посебно корисно.

195
00:10:06,020 --> 00:10:09,540
>> Дакле, ако кажем на пример, инт
у мом коду, шта се дешава?

196
00:10:09,540 --> 00:10:12,524
Па шта се дешава у основи се
Идем меморије издвајају за мене,

197
00:10:12,524 --> 00:10:14,690
али ја ни не волим да
размисли о томе тако, ја

198
00:10:14,690 --> 00:10:16,300
Волим да мислим о томе као кутија.

199
00:10:16,300 --> 00:10:20,090
Имам кутију и то је
зелене боје јер ја

200
00:10:20,090 --> 00:10:21,750
може ставити целих бројева у зеленим кутијама.

201
00:10:21,750 --> 00:10:23,666
Ако је лик сам
можда има плаву кутију.

202
00:10:23,666 --> 00:10:27,290
Али, ја увек кажем, ако сам стварање
кутија која може да држи цели бројеви

203
00:10:27,290 --> 00:10:28,950
та кутија је зелене боје.

204
00:10:28,950 --> 00:10:33,020
Претпостављам стално маркер
и пишем к на страни тога.

205
00:10:33,020 --> 00:10:37,590
Дакле, имам кутију која се зове К,
у коју могу ставити целе бројеве.

206
00:10:37,590 --> 00:10:41,070
Дакле, када кажем инт к, то је
шта се дешава у мојој глави.

207
00:10:41,070 --> 00:10:43,140
Ако кажем К једнако пет, шта ја то радим?

208
00:10:43,140 --> 00:10:45,110
Па, ја стављам пет
у кутији, зар не.

209
00:10:45,110 --> 00:10:48,670
Ово је прилично једноставна, ако
Кажем инт, направите кутију која се зове К.

210
00:10:48,670 --> 00:10:52,040
Ако кажем К износи 5,
стави пет у кутију.

211
00:10:52,040 --> 00:10:53,865
Надам се да то није превише скока.

212
00:10:53,865 --> 00:10:55,990
Ево где ствари иду још
мало интересантно мада.

213
00:10:55,990 --> 00:11:02,590
Ако кажем инт * ПК, па чак и ако не
знаш шта то нужно значи,

214
00:11:02,590 --> 00:11:06,150
јасно је да има нешто
везе са цео број.

215
00:11:06,150 --> 00:11:08,211
Зато ћу обојити
ова кутија зелено-исх,

216
00:11:08,211 --> 00:11:10,210
Знам да има нешто
везе са целим бројем,

217
00:11:10,210 --> 00:11:13,400
али то није сама по себи цео број,
зато што је инт звезда.

218
00:11:13,400 --> 00:11:15,390
Има нешто мало
другачије о томе.

219
00:11:15,390 --> 00:11:17,620
Дакле, цео број умешан,
али иначе је

220
00:11:17,620 --> 00:11:19,830
не превише различит од
оно што смо причали.

221
00:11:19,830 --> 00:11:24,240
То је кутија, његова добио етикету,
она носи ознаку ПК,

222
00:11:24,240 --> 00:11:27,280
и то је у стању да држи
инт звезде, без обзира оне јесу.

223
00:11:27,280 --> 00:11:29,894
Имају нешто
са целих бројева, јасно.

224
00:11:29,894 --> 00:11:31,060
Ево иако је последња линија.

225
00:11:31,060 --> 00:11:37,650
Ако кажем ПК = & К, хеј,
шта се догодило, зар не?

226
00:11:37,650 --> 00:11:41,820
Дакле, ово случајни број, наизглед случајно
број, бива бачен у кутију тамо.

227
00:11:41,820 --> 00:11:44,930
Све то је, је ПК
добија адресу к.

228
00:11:44,930 --> 00:11:52,867
Дакле, ја вири где је к живи у меморији,
његову адресу, адресу њених бајтова.

229
00:11:52,867 --> 00:11:55,200
Све што радим је да кажем
та вредност је оно што ћу

230
00:11:55,200 --> 00:11:59,430
ставити у моје кутије која се зове пк.

231
00:11:59,430 --> 00:12:02,080
И зато што су ове ствари су
показивачи, и зато тражимо

232
00:12:02,080 --> 00:12:04,955
у низу попут Зеро Кс
осам нула Ц седам четири осам

233
00:12:04,955 --> 00:12:07,790
два нула је вјероватно
није баш смисла.

234
00:12:07,790 --> 00:12:12,390
Када смо генерално визуелизацију показивачи,
ми стварно тако показивачима.

235
00:12:12,390 --> 00:12:17,000
Пк нам даје информацију
Морамо да нађемо к у меморији.

236
00:12:17,000 --> 00:12:19,120
Дакле, у основи ПК има стрелицу у њој.

237
00:12:19,120 --> 00:12:21,670
А ако ходамо дужину
те стрелице, замислите

238
00:12:21,670 --> 00:12:25,280
то је нешто што можете ходати по, ако
ходати дуж стрелице,

239
00:12:25,280 --> 00:12:29,490
на самом врху тог стрелице смо
наћи локацију у меморији

240
00:12:29,490 --> 00:12:31,390
где је к живи.

241
00:12:31,390 --> 00:12:34,360
И то је заиста важно
јер кад знамо где је к живи,

242
00:12:34,360 --> 00:12:37,870
можемо почети да радимо са подацима
унутар тој меморијској локацији.

243
00:12:37,870 --> 00:12:40,780
Иако смо добија Теени
бит испред себе за сада.

244
00:12:40,780 --> 00:12:42,240
>> Дакле, шта је показивач?

245
00:12:42,240 --> 00:12:45,590
Показивач је податак чије
вредност је меморијска адреса.

246
00:12:45,590 --> 00:12:49,740
То је било то Зеро Кс осам нула стуфф
дешава, то је сећање адреса.

247
00:12:49,740 --> 00:12:52,060
То је локација у меморији.

248
00:12:52,060 --> 00:12:55,080
И тип показивач
описује врсту

249
00:12:55,080 --> 00:12:56,930
података ћете наћи на
да је меморија адреса.

250
00:12:56,930 --> 00:12:58,810
Дакле, ту је део у праву Инт звездице.

251
00:12:58,810 --> 00:13:03,690
Ако пратим ту стрелу, то је
да ме доведе до локације.

252
00:13:03,690 --> 00:13:06,980
И та локација, оно што сам
ће тамо наћи у мом примеру,

253
00:13:06,980 --> 00:13:08,240
је зелено боје кутија.

254
00:13:08,240 --> 00:13:12,650
То је цео број, то је оно што
ћете наћи ако одем на ту адресу.

255
00:13:12,650 --> 00:13:14,830
Тип података
показивач описује шта

256
00:13:14,830 --> 00:13:17,936
наћи ћете у тој меморијској адреси.

257
00:13:17,936 --> 00:13:19,560
Ево иако је стварно супер ствар.

258
00:13:19,560 --> 00:13:25,090
Показивачи омогућавају нам да прође
варијабле између функција.

259
00:13:25,090 --> 00:13:28,520
И заправо прође променљиве
и не пролазе њихове копије.

260
00:13:28,520 --> 00:13:32,879
Јер ако знамо тачно где
у меморији да пронађе променљиву,

261
00:13:32,879 --> 00:13:35,670
не треба да направите копију
да, управо смо да идемо на тој локацији

262
00:13:35,670 --> 00:13:37,844
и рад са том променљиве.

263
00:13:37,844 --> 00:13:40,260
Дакле, у суштини тројкама врста
од направити окружење рачунара

264
00:13:40,260 --> 00:13:42,360
много више као у стварном свету, зар не.

265
00:13:42,360 --> 00:13:44,640
>> Дакле, овде је аналогија.

266
00:13:44,640 --> 00:13:48,080
Рецимо да имам свеску,
у праву, а то је пуна нота.

267
00:13:48,080 --> 00:13:50,230
И ја бих волео да га ажурирати.

268
00:13:50,230 --> 00:13:53,960
Ви сте функција која
ажурирање белешке, зар не.

269
00:13:53,960 --> 00:13:56,390
На путу смо били
раде сада, шта

270
00:13:56,390 --> 00:14:02,370
деси се да ћете узети моју свеску,
ћете ићи на копирање продавницу,

271
00:14:02,370 --> 00:14:06,410
ћете направити копију Ксерок
свака страна на нотебоок.

272
00:14:06,410 --> 00:14:09,790
Ти ћеш оставити своју свеску назад
на мом столу када завршите,

273
00:14:09,790 --> 00:14:14,600
ћете ићи и прецртати ствари у мојој
Нотебоок који су застарели или погрешно,

274
00:14:14,600 --> 00:14:19,280
а онда ћу се вратити проћи у
ми штос Ксерок страница

275
00:14:19,280 --> 00:14:22,850
то је реплика својој бележници са
промене које сте направили на њега.

276
00:14:22,850 --> 00:14:27,040
И у том тренутку, то је до мене као
позивање функција, као саговорника,

277
00:14:27,040 --> 00:14:30,582
да одлучи да узме своје белешке и
интегришу их у својој бележници.

278
00:14:30,582 --> 00:14:32,540
Дакле, постоји много корака
укључени овде, зар не.

279
00:14:32,540 --> 00:14:34,850
Као не би било боље
ако само кажем, хеј, можете

280
00:14:34,850 --> 00:14:38,370
упдате моју свеску за
ја, ти предам моју свеску,

281
00:14:38,370 --> 00:14:40,440
и узмете ствари и
Буквално их прецртати

282
00:14:40,440 --> 00:14:42,810
и ажурирати своје белешке у својој свесци.

283
00:14:42,810 --> 00:14:45,140
А онда ми моју свеску назад.

284
00:14:45,140 --> 00:14:47,320
То је мало шта
показивачи нам омогућити да радимо,

285
00:14:47,320 --> 00:14:51,320
они чине ово окружење пуно
више личи како смо раде у стварности.

286
00:14:51,320 --> 00:14:54,640
>> У реду, тако да је шта
показивач се, хајде да разговарамо

287
00:14:54,640 --> 00:14:58,040
како показивачи раде у Ц, и
Како можемо да почнемо да радимо са њима.

288
00:14:58,040 --> 00:15:02,550
Тако да је веома једноставна показивач
у Ц зове Нулл Поинтер.

289
00:15:02,550 --> 00:15:04,830
У Нулл Поинтер указује на ништа.

290
00:15:04,830 --> 00:15:08,310
То вероватно изгледа као да је
заправо није јако корисна ствар,

291
00:15:08,310 --> 00:15:10,500
али као што ћемо видети
Мало касније, чињеница

292
00:15:10,500 --> 00:15:15,410
да је ово Нулл Поинтер постоји
заправо заиста може доћи у руци.

293
00:15:15,410 --> 00:15:19,090
И кад год направите показивач и
не подесите своју вредност иммедиатели-

294
00:15:19,090 --> 00:15:21,060
пример подешавања
Одмах његова вредност

295
00:15:21,060 --> 00:15:25,401
ће бити пар слајдова назад
где сам рекао ПК једнако & К,

296
00:15:25,401 --> 00:15:28,740
ПК добија Адрес К, као
видећемо шта то значи,

297
00:15:28,740 --> 00:15:32,990
видећемо како код који схортли-
ако не подесили њену вредност на нечему

298
00:15:32,990 --> 00:15:35,380
Одмах смислено,
Увек би требало да

299
00:15:35,380 --> 00:15:37,480
сет показивач да укаже на нулл.

300
00:15:37,480 --> 00:15:40,260
Требало би поставити је да се укаже на ништа.

301
00:15:40,260 --> 00:15:43,614
>> То је веома разликује од
само остављајући вредност као што је

302
00:15:43,614 --> 00:15:45,530
и онда прогласи
показивач и само под претпоставком

303
00:15:45,530 --> 00:15:48,042
то је нула, јер је то ретко истина.

304
00:15:48,042 --> 00:15:50,000
Тако да увек треба поставити
вредност показивач

305
00:15:50,000 --> 00:15:55,690
нулл ако не подесите вредност
нешто смислено одмах.

306
00:15:55,690 --> 00:15:59,090
Можете проверити да ли вредности показивач је
нулл помоћу оператора једнакости

307
00:15:59,090 --> 00:16:05,450
(==), Баш као да поредите било цео
вредности или вредности карактер помоћу (==)

308
00:16:05,450 --> 00:16:06,320
као.

309
00:16:06,320 --> 00:16:10,994
То је посебна врста константа
Вредност коју можете да користите за тестирање.

310
00:16:10,994 --> 00:16:13,160
Дакле, то је врло једноставна
показивач, нулта показивач.

311
00:16:13,160 --> 00:16:15,320
Други начин да се створи
показивач је за издвајање

312
00:16:15,320 --> 00:16:18,240
адреса променљиве
сте већ направили,

313
00:16:18,240 --> 00:16:22,330
и ово урадите помоћу &
адреса оператер екстракција.

314
00:16:22,330 --> 00:16:26,720
Који смо већ видели раније
у првом дијаграму примеру показао.

315
00:16:26,720 --> 00:16:31,450
Дакле, ако је к променљива која имамо
већ креиран од типа интегер,

316
00:16:31,450 --> 00:16:35,110
онда и к је показивач на цео број.

317
00:16:35,110 --> 00:16:39,810
& х ис- сећам, и иде за издвајање
адреса ствар на десној страни.

318
00:16:39,810 --> 00:16:45,350
А пошто показивач је само адреса,
него и к је показивач на цео број

319
00:16:45,350 --> 00:16:48,560
чија је вредност у којој Меморија Кс животима.

320
00:16:48,560 --> 00:16:50,460
То је адреса к екипе.

321
00:16:50,460 --> 00:16:53,296
Дакле, и к је адреса к.

322
00:16:53,296 --> 00:16:55,670
Узмимо ову један корак
даље и повезивање са нечим

323
00:16:55,670 --> 00:16:58,380
Ја алудирао у претходном видеу.

324
00:16:58,380 --> 00:17:06,730
Ако дол је низ дублу, а затим
и обр квадрат носач сам је показивач

325
00:17:06,730 --> 00:17:08,109
да дупло.

326
00:17:08,109 --> 00:17:08,970
ОК.

327
00:17:08,970 --> 00:17:12,160
арр квадратних брацкет сам, ако
ар је низ дублу,

328
00:17:12,160 --> 00:17:19,069
онда арр квадратних конзолу и је
и-тх Елемент тог низа,

329
00:17:19,069 --> 00:17:29,270
и & арр квадратних конзолу сам је где у
меморије и-ти елемент арр постоји.

330
00:17:29,270 --> 00:17:31,790
>> Дакле, шта је овде импликација?

331
00:17:31,790 --> 00:17:34,570
Низови име, импликација
из свега овога,

332
00:17:34,570 --> 00:17:39,290
је то име низ је
заправо сама показивач.

333
00:17:39,290 --> 00:17:41,170
Ви сте радили
са показивачима Алл Алонг

334
00:17:41,170 --> 00:17:45,290
сваки пут када сте користили низ.

335
00:17:45,290 --> 00:17:49,090
Запамти од примера
на променљиве обима,

336
00:17:49,090 --> 00:17:53,420
пред крај видеа сам представити
пример где имамо функцију

337
00:17:53,420 --> 00:17:56,890
назива скуп Инт а
функција названа скуп низа.

338
00:17:56,890 --> 00:18:00,490
А твој изазов да се утврди
да ли је или не, или оно што је

339
00:18:00,490 --> 00:18:03,220
вриједности које смо се штампају
крај функције,

340
00:18:03,220 --> 00:18:05,960
на крају главног програма.

341
00:18:05,960 --> 00:18:08,740
>> Ако се сећате из тог примера
или ако сте гледали видео,

342
00:18:08,740 --> 00:18:13,080
знате да када ли- позив на
Сет Инт ефикасно ради ништа.

343
00:18:13,080 --> 00:18:16,390
Али позив да подесите низ ради.

344
00:18:16,390 --> 00:18:19,280
И некако напоменуто преко тога
да је то био случај у то време.

345
00:18:19,280 --> 00:18:22,363
Само сам рекао, добро је то низ, то је
Посебан, знате, постоји разлог.

346
00:18:22,363 --> 00:18:25,020
Разлог је тај низ је
Име је заиста само показивач,

347
00:18:25,020 --> 00:18:28,740
и ту је посебна
квадрат носач синтакса

348
00:18:28,740 --> 00:18:30,510
Да ствар много лепше радити.

349
00:18:30,510 --> 00:18:34,410
И они чине идеја о
поинтер много мање застрашујући,

350
00:18:34,410 --> 00:18:36,800
и зато они некако ми
од представила на тај начин.

351
00:18:36,800 --> 00:18:38,600
Али стварно низови су само показивачи.

352
00:18:38,600 --> 00:18:41,580
И зато, када смо
направио промену у низу,

353
00:18:41,580 --> 00:18:44,880
када смо прошли низ као параметар
до функције или као аргумент

354
00:18:44,880 --> 00:18:50,110
до функције, садржај низа
заправо променило иу позвани

355
00:18:50,110 --> 00:18:51,160
и у саговорником.

356
00:18:51,160 --> 00:18:55,846
Који за сваку другу врсту
променљива смо видели није био случај.

357
00:18:55,846 --> 00:18:58,970
Дакле, то је нешто што треба имати на
смета када радите са показивачима,

358
00:18:58,970 --> 00:19:01,610
је да је име једног
низ ствари показивач

359
00:19:01,610 --> 00:19:04,750
на првом елементу тог низа.

360
00:19:04,750 --> 00:19:08,930
>> ОК, сада имамо све ово
чињенице, хајде да наставимо, у реду.

361
00:19:08,930 --> 00:19:11,370
Зашто ми бринемо о
где је нешто живи.

362
00:19:11,370 --> 00:19:14,120
Па као што сам рекао, то је прилично
корисно знати где је нешто живи

363
00:19:14,120 --> 00:19:17,240
тако да можете отићи тамо и промените је.

364
00:19:17,240 --> 00:19:19,390
Рад са њим и стварно
има ствар која вас

365
00:19:19,390 --> 00:19:23,710
Желим да урадим том променљиве ефекта преузимања,
а не ступи на снагу на некој копији тога.

366
00:19:23,710 --> 00:19:26,150
Ово се зове дереференцинг.

367
00:19:26,150 --> 00:19:28,690
Идемо у вези и
мењамо ту вредност.

368
00:19:28,690 --> 00:19:32,660
Дакле, ако имамо показивач и то се зове
ПЦ, а то указује на карактер,

369
00:19:32,660 --> 00:19:40,610
онда можемо рећи * и * ком ком је
Име шта ћемо наћи ако идемо

370
00:19:40,610 --> 00:19:42,910
на адреси ком.

371
00:19:42,910 --> 00:19:47,860
Шта ћемо тамо наћи је лик и
* ком је како се односе на податке у томе

372
00:19:47,860 --> 00:19:48,880
локација.

373
00:19:48,880 --> 00:19:54,150
Дакле, могли бисмо рећи нешто слично
* ком = Д или тако нешто,

374
00:19:54,150 --> 00:19:59,280
а то значи да шта год
био на меморијској адреси пц,

375
00:19:59,280 --> 00:20:07,040
год карактер је био раније
тамо је сада Д Ако кажемо * ПЦ = д.

376
00:20:07,040 --> 00:20:10,090
>> И ево нас опет са
нека чудна ствар, Ц, у праву.

377
00:20:10,090 --> 00:20:14,560
Тако смо видели раније као *
некако део тип података,

378
00:20:14,560 --> 00:20:17,160
и сада се користи у
мало другачији контекст

379
00:20:17,160 --> 00:20:19,605
за приступ подацима на локацији.

380
00:20:19,605 --> 00:20:22,480
Знам да је мало збуњујуће и
То је заправо део овог целине

381
00:20:22,480 --> 00:20:25,740
Као, зашто показивачи имају митологију
око њих као толико сложен,

382
00:20:25,740 --> 00:20:28,250
је нека врста проблема синтаксе, искрено.

383
00:20:28,250 --> 00:20:31,810
Међутим * се користи у оба контекста,
и као део имена типа,

384
00:20:31,810 --> 00:20:34,100
па да видимо мало
касније нешто друго, такође.

385
00:20:34,100 --> 00:20:36,490
И сада је
дереференце оператер.

386
00:20:36,490 --> 00:20:38,760
Тако то иде са референтним,
она приступа податке

387
00:20:38,760 --> 00:20:43,000
на локацији показивача, и
вам омогућава да га манипулише по вољи.

388
00:20:43,000 --> 00:20:45,900
>> Ово је врло слично
посетите свог суседа, у реду.

389
00:20:45,900 --> 00:20:48,710
Ако знате шта ваши
комшија живи, ти си

390
00:20:48,710 --> 00:20:50,730
не дружиш са комшијом.

391
00:20:50,730 --> 00:20:53,510
Знаш да се деси
знају где живе,

392
00:20:53,510 --> 00:20:56,870
али то не значи да је
врлина да то знање

393
00:20:56,870 --> 00:20:59,170
сте у интеракцији са њима.

394
00:20:59,170 --> 00:21:01,920
Ако желите да комуницирате са њима,
мораш да одеш у своју кућу,

395
00:21:01,920 --> 00:21:03,760
мораш да одеш тамо где живе.

396
00:21:03,760 --> 00:21:07,440
А када то урадите,
онда можете интеракцију

397
00:21:07,440 --> 00:21:09,420
са њима баш као да желиш да.

398
00:21:09,420 --> 00:21:12,730
А слично је варијабли,
морате да одете на њихову адресу

399
00:21:12,730 --> 00:21:15,320
Ако желите да их интеракцију,
не можете једноставно знати адресу.

400
00:21:15,320 --> 00:21:21,495
И тако идете на адресу е
користити *, оператор Дереференце.

401
00:21:21,495 --> 00:21:23,620
Шта мислиш да се догађа
ако покушамо и дереференце

402
00:21:23,620 --> 00:21:25,260
показивач чија је вредност нулл?

403
00:21:25,260 --> 00:21:28,470
Подсетимо да је нулл
показивач указује на ништа.

404
00:21:28,470 --> 00:21:34,110
Дакле, ако сте покушали да дереференце
ништа или идите на адресу ништа,

405
00:21:34,110 --> 00:21:36,800
Шта мислиш да се догађа?

406
00:21:36,800 --> 00:21:39,630
Па ако погодили сегментације
кривица, ти би био у праву.

407
00:21:39,630 --> 00:21:41,390
Ако покушате и дереференце
нула показивач,

408
00:21:41,390 --> 00:21:43,140
патите а сегментацију
кривица. Али чекајте,

409
00:21:43,140 --> 00:21:45,820
нисам ти рекао, да
ако не идеш

410
00:21:45,820 --> 00:21:49,220
да подесите вредност ваших
поинтер на нешто смислено,

411
00:21:49,220 --> 00:21:51,000
ви треба да подесите нулл?

412
00:21:51,000 --> 00:21:55,290
Ја сам и заправо сегментације
крив је нека врста доброг владања.

413
00:21:55,290 --> 00:21:58,680
>> Да ли сте икада проглашена променљиву и
одмах није додељен своју вредност?

414
00:21:58,680 --> 00:22:02,680
Тако сте рекли инт к; немаш
заправо доделили свега

415
00:22:02,680 --> 00:22:05,340
а касније у коду,
можете одштампати вредност к,

416
00:22:05,340 --> 00:22:07,650
имајући увек не
додељен је на све.

417
00:22:07,650 --> 00:22:10,370
Често ћете добити
нула, али понекад

418
00:22:10,370 --> 00:22:15,000
Можда мало случајни број, а
немаш појма одакле је дошао.

419
00:22:15,000 --> 00:22:16,750
Слично се ствари
десити са показивачима.

420
00:22:16,750 --> 00:22:20,110
Када одредите показивач
инт * пк на пример,

421
00:22:20,110 --> 00:22:23,490
а ви не доделите вредност,
добијате четири бајта за меморију.

422
00:22:23,490 --> 00:22:25,950
Без обзира четири бајтова
меморија систем може

423
00:22:25,950 --> 00:22:28,970
сматрају да имају неку смислену вредност.

424
00:22:28,970 --> 00:22:31,760
А можда су
нешто што је већ тамо да

425
00:22:31,760 --> 00:22:34,190
више није потребан неко други
функција, тако да само

426
00:22:34,190 --> 00:22:35,900
год подаци су били тамо.

427
00:22:35,900 --> 00:22:40,570
>> Шта ако сте покушали да урадите Дереференце
нека адреса коју Немој- било

428
00:22:40,570 --> 00:22:43,410
Већ бајтова и информације у
Ето, то је сада у показивачем.

429
00:22:43,410 --> 00:22:47,470
Ако покушате и дереференце тог показивача,
можда се петљају са неким меморије

430
00:22:47,470 --> 00:22:49,390
да нисте намеравали
да неред са њим све.

431
00:22:49,390 --> 00:22:51,639
А у ствари можете да урадите
нешто заиста поражавајуће,

432
00:22:51,639 --> 00:22:54,880
као бреак други програм,
или сломити другу функцију,

433
00:22:54,880 --> 00:22:58,289
или уради нешто што злонамерни
нисте намеравате да урадите уопште.

434
00:22:58,289 --> 00:23:00,080
И то је разлог зашто је
заправо добра идеја

435
00:23:00,080 --> 00:23:04,030
да подесите савете нулл ако вас
да их није подешен на нешто смислено.

436
00:23:04,030 --> 00:23:06,760
То је вероватно боље у
крај дана за ваш програм

437
00:23:06,760 --> 00:23:09,840
срушити онда за то да уради
Нешто што зезне

438
00:23:09,840 --> 00:23:12,400
други програм или неку другу функцију.

439
00:23:12,400 --> 00:23:15,207
То понашање је вероватно и
мање идеално него само пада.

440
00:23:15,207 --> 00:23:17,040
И то је разлог зашто је
заправо добра навика

441
00:23:17,040 --> 00:23:20,920
да уђу у своје савете за подешавање
нулл ако их не сет

442
00:23:20,920 --> 00:23:24,540
у смислене вредности
одмах, вредност да знате

443
00:23:24,540 --> 00:23:27,260
и да безбедно може ли дереференце.

444
00:23:27,260 --> 00:23:32,240
>> Дакле, вратимо се сада и погледај
у укупном синтакси ситуације.

445
00:23:32,240 --> 00:23:37,400
Ако кажем Инт * стр ;, шта сам урадио?

446
00:23:37,400 --> 00:23:38,530
Оно што сам урадио је то.

447
00:23:38,530 --> 00:23:43,290
Знам да је вредност п је адреса
јер су сви показивачи су само

448
00:23:43,290 --> 00:23:44,660
адресе.

449
00:23:44,660 --> 00:23:47,750
Могу дереференце стр
коришћењем * оператера.

450
00:23:47,750 --> 00:23:51,250
У том контексту овде, на самом
Топ сећам се * је део типа.

451
00:23:51,250 --> 00:23:53,510
Инт * је тип података.

452
00:23:53,510 --> 00:23:56,150
Али ја могу дереференце
стр помоћу оператора *,

453
00:23:56,150 --> 00:24:01,897
и ако то уради, ако одем на ту адресу,
шта ћу наћи на тој адреси?

454
00:24:01,897 --> 00:24:02,855
Наћи ћу цео број.

455
00:24:02,855 --> 00:24:05,910
Дакле, Инт * п је у основи
говорећи, п је адреса.

456
00:24:05,910 --> 00:24:09,500
Могу дереференце п и ако
Ја, ја ћу наћи цео број

457
00:24:09,500 --> 00:24:11,920
на тој меморијској локацији.

458
00:24:11,920 --> 00:24:14,260
>> У реду па сам рекао да је био још један
нервира ствар са звездама

459
00:24:14,260 --> 00:24:17,060
и овде је где је
нервира ствар са звездама је.

460
00:24:17,060 --> 00:24:21,640
Да ли сте икада покушали да се изјасни
више променљиве истог типа

461
00:24:21,640 --> 00:24:24,409
на истој линији кода?

462
00:24:24,409 --> 00:24:27,700
Дакле, за тренутак, претварати да је линија,
код Ја имам ту у зелено

463
00:24:27,700 --> 00:24:29,366
није ту и само каже инт к, и, з ;.

464
00:24:29,366 --> 00:24:31,634

465
00:24:31,634 --> 00:24:34,550
Шта би то значило је заправо створити
три интегер променљиве за тебе,

466
00:24:34,550 --> 00:24:36,930
један је Кс, једна се зове
и, а један по имену з.

467
00:24:36,930 --> 00:24:41,510
То је начин да се то уради без
морате да поделите на три линије.

468
00:24:41,510 --> 00:24:43,890
>> Ево где звезде добити
опет нервира ипак,

469
00:24:43,890 --> 00:24:49,200
јер је заправо део *
од обоје имена типа и део

470
00:24:49,200 --> 00:24:50,320
варијабилног имена.

471
00:24:50,320 --> 00:24:56,430
И тако ако кажем Инт * пк, пи, ПЗ, шта сам
заиста добити је показивач на цео број

472
00:24:56,430 --> 00:25:01,650
зове пк и два цела броја, ПИ и ПЗ.

473
00:25:01,650 --> 00:25:04,950
И то је вероватно није шта
желимо, то није добро.

474
00:25:04,950 --> 00:25:09,290
>> Дакле, ако желим да се створи више савете
на истој линији, истог типа,

475
00:25:09,290 --> 00:25:12,140
и звезде, шта заправо треба
да кажемо је Инт * ПА, ПБ *, * ком.

476
00:25:12,140 --> 00:25:17,330

477
00:25:17,330 --> 00:25:20,300
Сада пошто си рекао да
а сад ти ово говорим,

478
00:25:20,300 --> 00:25:22,170
вероватно никада неће учинити.

479
00:25:22,170 --> 00:25:25,170
И то је вероватно искрено добра ствар,
зато што нехотице можда

480
00:25:25,170 --> 00:25:26,544
изоставити звезду, тако нешто.

481
00:25:26,544 --> 00:25:29,290
То је вероватно најбоље да можда прогласити
показивачи на појединим линијама,

482
00:25:29,290 --> 00:25:31,373
али то је само још један
од оних досадних синтаксе

483
00:25:31,373 --> 00:25:35,310
ствари са звездама које чине
показивачи тако тешко радити.

484
00:25:35,310 --> 00:25:39,480
Зато што је само овај синтактичка
неред морате да радите преко.

485
00:25:39,480 --> 00:25:41,600
Са пракси ради
заиста постати друга природа.

486
00:25:41,600 --> 00:25:45,410
И даље праве грешке са њим још увек
након програмирања за 10 година,

487
00:25:45,410 --> 00:25:49,630
па немојте се љутити ако се нешто деси
за вас, то је прилично уобичајено искрено.

488
00:25:49,630 --> 00:25:52,850
То је стварно нека врста
грешка у синтакси.

489
00:25:52,850 --> 00:25:54,900
>> ОК, некако обећао
да ћемо поново

490
00:25:54,900 --> 00:25:59,370
концепт колика је стринг.

491
00:25:59,370 --> 00:26:02,750
Па ако сам вам рекао да је
ниска, стварно сам некако

492
00:26:02,750 --> 00:26:04,140
лагао цијело вријеме.

493
00:26:04,140 --> 00:26:06,181
Нема података зове тип
ниска, ау ствари сам

494
00:26:06,181 --> 00:26:09,730
споменуо у једном од наших
Најстарији видео на типове података,

495
00:26:09,730 --> 00:26:13,820
да низ је тип података који
је створена за вас у ЦС50.х.

496
00:26:13,820 --> 00:26:17,050
Морате да #инцлуде
ЦС50.х како би га користили.

497
00:26:17,050 --> 00:26:19,250
>> Па стринг заиста само
алиас за нешто

498
00:26:19,250 --> 00:26:23,600
назива цхар, А
показивач на карактер.

499
00:26:23,600 --> 00:26:26,010
Па показивачи, опозив,
су само бави.

500
00:26:26,010 --> 00:26:28,780
Дакле, шта је величина
у бајтова низу?

501
00:26:28,780 --> 00:26:29,796
Па то је четири или осам.

502
00:26:29,796 --> 00:26:32,170
А разлог зашто сам рекао четири или
осам је зато што она заправо

503
00:26:32,170 --> 00:26:36,730
зависи од система, Ако користите
ЦС50 ИДЕ, инт * је величине цхар

504
00:26:36,730 --> 00:26:39,340
* Је осам, то је 64-битни систем.

505
00:26:39,340 --> 00:26:43,850
Сваки адреса у меморији је дуга 64 бита.

506
00:26:43,850 --> 00:26:48,270
Ако користите уређај ЦС50
или користећи било 32-битну машину,

507
00:26:48,270 --> 00:26:51,640
а ви сте чули тај израз 32-бит
машина, што је 32-битни машина?

508
00:26:51,640 --> 00:26:56,090
Па то само значи да сваки
адреса у меморији је дуга 32 бита.

509
00:26:56,090 --> 00:26:59,140
И тако 32 бита је четири бајта.

510
00:26:59,140 --> 00:27:02,710
Дакле, цхар је четири или осам
бајтова зависности од вашег система.

511
00:27:02,710 --> 00:27:06,100
И заиста било типови података,
и показивач на сваком подацима

512
00:27:06,100 --> 00:27:12,030
тип, пошто су сви показивачи су само
адресе, четири или осам бајтова.

513
00:27:12,030 --> 00:27:14,030
Дакле, хајде да поново ово
дијаграм па да закључимо

514
00:27:14,030 --> 00:27:18,130
овај видео са мало вежбе овде.

515
00:27:18,130 --> 00:27:21,600
Дакле, овде је дијаграм смо стали са
на самом почетку видеа.

516
00:27:21,600 --> 00:27:23,110
Дакле, шта се сада дешава ако кажем * пк = 35?

517
00:27:23,110 --> 00:27:26,370

518
00:27:26,370 --> 00:27:30,530
Дакле, шта значи када кажем, * ПК = 35?

519
00:27:30,530 --> 00:27:32,420
Узмите мало.

520
00:27:32,420 --> 00:27:34,990
* ПК.

521
00:27:34,990 --> 00:27:39,890
У контексту овде, ис
дереференце оператер.

522
00:27:39,890 --> 00:27:42,110
Дакле, када је дереференце
оператор користи,

523
00:27:42,110 --> 00:27:48,520
идемо на адресу указао на
од ПК, и мењамо оно што смо открили.

524
00:27:48,520 --> 00:27:55,270
Тако * ПК = 35 ефективно
да ли то на слици.

525
00:27:55,270 --> 00:27:58,110
Дакле, то је у основи синтактички
идентична од Рекавши к = 35.

526
00:27:58,110 --> 00:28:00,740

527
00:28:00,740 --> 00:28:01,930
>> Још један.

528
00:28:01,930 --> 00:28:05,510
Ако кажем инт м, креирам
нова променљива под називом м.

529
00:28:05,510 --> 00:28:08,260
Нова кутија, то је зелена кутија, јер
то ће држати цео број,

530
00:28:08,260 --> 00:28:09,840
и то је обележено м.

531
00:28:09,840 --> 00:28:14,960
Ако кажем М = 4, Ставила сам
цео у тој кутији.

532
00:28:14,960 --> 00:28:20,290
Ако рецимо ПК = & м, како се
Дијаграм промена?

533
00:28:20,290 --> 00:28:28,760
ПК = & м да ли се сећате шта је
& Оператер ради или се зове?

534
00:28:28,760 --> 00:28:34,430
Имајте на уму да неко променљиве име &
је адреса у име променљиве.

535
00:28:34,430 --> 00:28:38,740
Дакле, оно што говорите је
ПК добија адресу метара.

536
00:28:38,740 --> 00:28:42,010
И тако ефикасно шта деси
дијаграм је да пк дуже нема бодова

537
00:28:42,010 --> 00:28:46,420
к, али указује на м.

538
00:28:46,420 --> 00:28:48,470
>> Опет показивачи су веома
незгодно да раде са

539
00:28:48,470 --> 00:28:50,620
и они су се доста
пракса, већ зато што

540
00:28:50,620 --> 00:28:54,150
њихове способности да вам дозволи
да прође података између функција

541
00:28:54,150 --> 00:28:56,945
и заправо имају оне
Промене ступају на снагу,

542
00:28:56,945 --> 00:28:58,820
узимајући главу око
је заиста важно.

543
00:28:58,820 --> 00:29:02,590
То је вероватно најкомпликованији
тему смо разговарали о у ЦС50,

544
00:29:02,590 --> 00:29:05,910
али је вредност те да
добити од коришћења савете

545
00:29:05,910 --> 00:29:09,200
далеко превазилази компликација
која долазе из њих уче.

546
00:29:09,200 --> 00:29:12,690
Дакле, желим вам најбоље
срећа учење о тројкама.

547
00:29:12,690 --> 00:29:15,760
Ја сам Доуг Ллоид, ово је ЦС50.

548
00:29:15,760 --> 00:29:17,447